Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

575

дефинндије ове не само што у Рачуниди заузимају место кориснијој садржини, већ могу бити од знатне штете и по рачунску наставу у опште. Педагошки неспремни наставници, или, што је још и горе, такви школски надзорницн, могу мислити, кад у државном рачунскол уџбенику виде дефинипије најкруинијии словима штампане, да су оне најважнија ствар у рачунској настави, па према томе највише и времена трошити на њихово савлађивање, а то значи на учење онога шго најмање вредности има, без чега се може бити, што је ученицима непојмљиво па и досадно. А ко иоле познаје педагогику, зпаће н то, да се ученицима ништа не сме предавати што они не могу разумети, и да настава никад не сме бити досадна. (Колико ми је нознато, ове су ствари и ушле у г. Поновићеву Рачуницу тек по препоруди ранијих референата, који су познати као одлични стручњаци али нису педагози). 21. марта 1902. у Јагодини Главном Просветном Савету захвадан на поверењу Д-р. Душан Рајичић проФесор. Главни Просветни Савет, усвојивши мишљење г.г. реФерената, оддучио је : да Рачуницу за I и II разред основне школе не треба прегатамлавати, пошто је раније решено да не треба сем буквара и читанке унотребљавати никакве уџбенике у I и II разреду основних шкода, а да -се Рачуница за III и IV разред од Стев. Д. Поповића може прештампати с тим, да писац по свом нахођењу при прештампавању узме у обзир напомене, које су издожене у горњим реФератима. У име хонорара за реФеровање одређено је: г. Сретену М. Аџићу двадесет (20) а г. д-ру Душану Рајичићу четрдесет (40) динара. Овим је завршен овај саветски састанак.