Prosvetni glasnik

НАУКА Н НАСТАВА

707

па је и већа вероватноћа, да ће продужити да ради у животу како се у шкоди учила. Овога ради ваљало би најживље настати да свака школа што пре добије потребно замљиште за школску градину, како п закон тражи, а којега данас још немају све наше народне школе. Ема учитеља, који су у школским градинама иодигли расаднике за америчку лозу, па и читаве винограде на америчкој подлози. Они су, на тај начин, много утицали да се почне подизати наше виноградарство које беше пропало. Учитељ у Планиници (округ тимочки) г. Марко Матејић прпредио је у пшолском винограду и курс за калемљење винове лозе у споразуму са среским економом. На овом курсу било је више од 100 слушалаца — сељака. Има учитеља, који су поучавали ученике и сељаке како се калеми благородно воће. Понеки су изводили ученике у околину и калемили са њима, где год су нашли какву дивљаку. Многи су учитељи гајили свилене бубе, чували пчеле, па и у томе поучавали како своје ученике тако п одрасле. Једном речи њихов је утицај на подизању пољопривреде био велики и разноврстан. Од значаја су по економски развитак нашега народа и Земљорадничке Задруге, које се у последње доба све више заснивају. Канцеларије су њихове по школама, а учитељи су или покретачи или главни сарадници њихови. У целој Србији нема ниједне Земљорадничке оадруге у којој учитељи нису задругари. Ну, учитељи проширују задатак Земљорадничких Задруга ; они покушавају да од њих створе читаве школе за одрасле. У више места по Србији у вези са Задругама учитељи с-у обично у споразуму са свештеницима приређивали вечерње курсове на којима су претресана општа питања, којима је циљ да се грађани поуче свему добром. Школски надзорник (са седиштем у Пожаревцу) вели да су учитељи ову установу (Земљорадничке Задруге) толико омилели сељацима, да би их било врло тешко одвратити од њих, јер су уочили њихову вредност. „Свој су углед радом у томе иравцу нонеки учитељи толико уздигли да се њихово име с хвалом и поштовањем помиње и по другнм селима", вели исти надзорник. Као пример шта постиже Земљорадничка Задруга у економном и моралном погледу навешћу нешто из извештаја учитеља у Стамници (окр. пожаревачки). Ево шта се тамо вели: „пре пет година основана је ова установа, ко.ја има 120 чланова. Задругари су навикнути на сталну штедњу својих прихода. Они су за пет година, штедећи по 1—2 динара месечпо, уштедили 10.000 динара. Овим су новцем дошли до јевтина кредита, јер на позајмице плаћају Задрузи само 8% год. интереса, а кад се узме у рачун да они на уштеђени новац добивају 6%, онда на позајмице плаћају стварно 2%