Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

НАШЕ НАРОДНО ПРОСВЕМВАШЕ У ШК. 1901-2. ГОДИНИ. изложио Љу б. М. Протић (сш ШЕТАК) VI. Еултурни рад учитеља и учитељица ван школе. Учитељима је најнреча дужност да раде у школн, да би гато боље васпитавалн своје ученике, који треба кад одрасту да буду честити људи. Ово је врло тежак посао, и зато од њих не треба тражити ништа више, ако нам је озбиљно стадо до тога да одговоре што потпуније своме задатку. Ади су учитељи и свештеници најпросвећенији људи у народу. Они живе с народом и деле и добро и зло са њим. Они виде да има много да се ради, па да се прост свет отресе незнања, да се препороди њихова окодина и да се људи упуте на бољи живот, једном речи да помогну у свему што год више могу добром српском народу. Нашп учнтељи, који воле своју земљу и који јој желе напретка., прнмају се да — поред тешке дужности у школи — раде и на другим пољима. Тако се јавља њпхов културни рад, коме се има захвалити што није данас у многпм стварима како је, тако рећи, до јуче било. Нема никакве културне установе, која се јавила у последње време у селу па често и по варошима, а да је нису иокренули учитељп или бар да нису били међу покретачима. Учитељи су свуда хитали, свуда су они нудили своју помоћ и залагали и своју снагу, само ако је требало да се покрене нека добра ствар. Школске су градине угледна добра за сеоску омладину. Ту учитељи показују и ученицима и сељацима како треба да се обрађује земља, па да од рада буде веће добити. Није претерано, кад се каже да су школске градине од већег утицаја на подизање пољопривреде у народу него среска економска добра, што је, у осталом сасвим појмљиво, јер их има више, и што је још важније, ту учитељи уче младеж, која лакше прима,