Prosvetni glasnik

734

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

5 / 6 од сунчеве топлоте, чему су метеоролози истина одсудно противни, ношто је топлотио зрачење приближно сразмерно свстлосном зрачењу, те према том је немогућно да је звездана топлота наше земље тако велика. Но ма да је Рош11е4, по мишљењу метеоролога, са звезданом топлотом претерао, ипак су метереолози сагласни, да је и звездана топлота меродавна за топлоту земљину. — Али ми и не морамо да се обазиремо на топлотни утидај васионских сунада на нашу земљу, јер је загревање земљино условљено моћи апсорпције топлотних зракова, на коју утиче каквоћа земљишта, нагиб површине и многе друге нрилике, а од пресудна је утицаја на исту и концетрисаност ових зракова, а ова концетрисаност зависи поглавито и од раздаљине топлотног кзвора. Главно је, да сва васионска сунца зраче од себе енергију треперењем васионског етра, која се енергија натраг не враћа, а која према закону о одржању енергије не може да се унпшти, те према том мора ова да има неко дејство на поједина тела и у онште на материју у васиони; а то дејство је баш онај механички прнтисак на тела, који Андерсон назива централном силом, а од ког један део мора и нашој земљи припасти, и који је према закону о одржању енергије у толико већи у колико је мањи топлотни утицај васионске енергије. ПЈто важи за нашу земљу то важи и за свако друго небеско тело. По Андерсоновој теорији може се врло јасно извести: 1) узрок обртања великих планета око сунца, и месеца око ових планета, чије су еклиптичне путање Ееплеровим законима математички одређене, али којима узрок обртања није могао ни Њутн изнаћи; 2) закон опште гравитације, који је Њутн математички одредио, а који се по Андерсоновој теорији изводи самостално без икакве помоћи од Кеплерових закона. Раније је наведено у овом чланку, да сва небеска тела укупно, зрачењем етарског кретања, саопштавају механички притисак на свако иоједино тело; а обратно да свако поједино тело саопштава механички притисак зрачењем своје енергије на друга тела у даљину. Не зраче енеруију само васионска сунца, него и тавна небеска тела, јер и ова располажу са извесном енергијом на својој површини, и то са оном коју из васионе примају, а донекле и са оном која продире кроз њихову порозну кору из усијане масе њихове унутрашњости. — Према оваком схватању о васионској вези, свако небеско тело аФицирано је двема силама: центрипеталном силом из васионе и центриФугалном силом од самога тога тела. Кад би обе ове спле, свака за се, биле на небеском телу са свих страна потпуно једнаког дејства, онда би се резултанта сила анулисала у тежишту тог тела и тело би се налазило у стању апсолутног мира. Али те апсолутне симетрије нема у васиони из разлога шго се у близини сваког небеског тела налазе друга небеска тела, која делимице задржавају центрипетално васионско зрачење на дотично небеско тело, и с тога се ремети напред поменута симетрија; последица тога је реме-