Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

739

Са, обзиром на оба посдедња правила, Њутнов математички закон гравитације (као што га Андерсон назива) заменио би се са механичким законом васионског кретања, који Андерсон овим речима изражава: „ Општа тежа небеских тела струји у васионском етру од свих звезда из свих сфера као аритисак масе ка иојединим небеским телима, која тела образује у лоитама и груиама веЛих и мањих система ио иознатим механичким законима. Небеска тела разне величине могу се само за то као заједнички системи једно с другим и једно око другог кретати, што су у стапу да се својом соаственом масом одуиру оном сиољашњем дејству које се свуда налази, и да се на тај начин међусобно заштиКавају: сразмерно својим масама и обрнуто сразмерно квадрату њихове раздаљине". По Андерсоновој теорији сдободан пад тела на земљину површину усдовљен је резултујућим центрипеталпим притиском одозго, пошто је притисак одоздо задржала земља; правац резултанте тога притиска је нормала на ниво земљин, а с тога је овај правац у једно и правац падања. Мала тела падају за то, што због своје мајушне масе нису ни близу тако у стању да се одупру васионској центрипеталној сили, као огромна небеска тела. — Плима и осека објашњава се тим, штојеутицајем месеца и сунца на неким местима морске површине у неколико спречен васионски центрипетални притисак, који се накнађава хидростатичким притиском уздигнутог морског стуба. — Скретање виска од вертикалног правца у непосредној близини брда иоследица је задржавања центрипеталног притиска на оној страни где је брдо. Исто су тако и иривлачења оловних маса у Кевендшиевим огледима последице међусобног задржавања тога притиска од стране самих тих тела. Њутн је извео закон опште гравитације из Ееплерових закона, док се по Андерсоновој теорији закон опште гравитације изводи самостално, јер је овај закон нужна последнца посматраног дејства васионске центрипеталне силе. Баш из овога разлога Андерсонова теорија може рачунати на коначну победу у науци, тим пре што су принципи ове теорије у сагласности са принципима модерне механике; с тога ова теорија придобија нагло све већи број присталица и поборника и међу научницима, првога реда. Кеплерови закони кретања планета око сунца неминовне су последице закона опште гравитације, кад планете морају из раније наведених узрока око сунца оптицати. Како се први и трећи Кеплеров закон изводе из закона опште гравитације, та су питања решена у науци уз припомоћ другог Кеплеровег закона. (Ирви Кеплеров закон пзвео је још Њутн). Други Кеплеров закон није нарочити астрономски закон, него је особени случај једног принципа из механике, који је познат под именом „површински став" и који гласи: „Кад се масе једнога система обрћу око једне осе под утицајем сила, чијије алгебарски збир момената за дану осу једнак нули, онда је збир производа из појединих маса тога