Prosvetni glasnik

740

ПРОСВЕТН ГЛАСНИК

система и њиних описаиих секторадиих иовршина сразмеран времену.' 1 Овај се принции може применити на центрадно кретање планете око сунца, јер на планету дејствују васиовска центрипетална, сунчева центриФугална и планетина. отпорна сила, које су у равнотежи и с тога им је збир момената једнак нули; а како се сунце и планета могу према огромним димензијама планетне путање сматрати као материјалне тачке, то применом горњега принципа добивамо површински став за кретање планета или други Кеплеров закон: „ГГланета описује око сунца за једнакл времена једнаке секторалне површине."

НАУЧНА ПУТОВАЊА ПО БАЛКАНОКОМ ПОЛУООТРВУ.' — Д-р Јован Цвијић —

Балканско сам Полуострво почео систематски проучавати 1888 год. и сваке с.ам године путовао готово цијелог љета. Природно је, да сам ова проучавања почео у својој отаџбини, у Србији. Наша Краљевина, чији простор заузима десети дио Балканског Полуострва, у природњачком иогледу није никаква цјелина; доста је споменути, да у Србију улазе сви планински системи Балканског Полуострва, али само са својим окрајцима. Даље у нашој земљи нема многих геограФСких објеката, што су карактеристични за Балканско Полуострво (језера, карсна поља, кањонске долине и т.д.ј. Да бих могао рјешавати велике проблеме Балканског Полуострва, морао сам своја путовања раширити преко граница Србије и цијело Полуострво сматрати пољем својих научних истраживања. Тек постепено и тешким трудом постајали су ми јасни они проблеми, што се имају рјешавати на Балканском Полуострву. Ти проблеми бијаху поглавито тектонске и геоморфолошке природе. Тектонски проблеми имају велику и опћу важност. Едуард Сис сматра планине Балканског Полуострва за дијелове алписког набраног система и као спону између планинског система Европе и Азије. За ову су област везани многи значајни тектонски проблеми и ја мислим, да се као главни могу поставити ови: Бладају ли планинским системима Балканског Полуострва оне велике тектонске водиље, што се од Карпата и Алпа протежу у Азију? х ) У овоме предаваљу, које је г. Д-р Двијић држао у Ј,6е8е118сћа?1 №г Егс1кипс1е* у Берлину, изнесена су први пут у дјелини многобројна путовања г. Цвијићева по Балканском Полуострву, и за то је од особитог интереса за нашу публику. Предавање је изишло у »ХеЉсћпСс <1ег ОеаеПасћаД 1'пг Ег<1киш1е« ги ВегИп. 1902, N0. 3., стр. 198—214 а послије је и засебно оштампано.