Prosvetni glasnik

51*

НАУКА И НАСТАВА

759

трапа и уиоређивањем са стварношЛу, биКе у стању иомоћу картине слике да створи себи аредставу и о тиквим пределима, које није видео, иредставу која би била што ближа стварној слици. А ово може само карта домовине, пошто је само код ње могуће да се упореде непосредно задобивена посматрааа с њиховим картограФским представљањем, да се препесу представе у знаке за представе, па онда обрнуто из знакова да се нозна оио што је нацртано, дакле да се карта пренесе натраг у стварност.') Пре него што се пак ова карта изнесе, ученици морају схватити суштину преноса (ЕесЈисИоп) и задобити нека знања о представљању терепа; исто тако морају се упознати са значењем црта, знакова и боја, што се на овој картп налазе. Сва се ова зпања морају задобитн згодним иретходним вежбањима; а пре употребе ове карте учитељ треба ђацима да покаже иреглед домаћег земљишта с једног згодног виса; јер ће ученици доцније поједине објекте у толико лакше разумети, у колико су боље посматрали цео предео. Овај ће преглед бити од користи и зато, да се ученицима очигледно представе поједини основни геограФСки појмовн. За тим долази обрада карте околине, која се мора у свима правцима што тачније изучити и са стварношћу упоредити. За овај циљ су нужни неколики излети у околину школског места, које би требало најбоље чинити у присуству учитеља. Ако пак то не може бити, онда нека се учитељ потруди, да бар ученике подстакне, да они чине овда онда нешто даље излете и том приликом да посматрају поједине објекте који долазе у настави. С разумевањем карте домовине испуњен је уједно и најважнији и најтежи део задатка у погледу објашњења карата и учитељ који је овај циљ поетигао, може без бриге даље ићи. Први корак који има да учини састоји се у томе, да што боље ученике упозна са саецијалном картом — или како је обично у Аустријизову — с генералштабном картом што је из других разлога од велике вредности. Природно је, да школа

') При томе се претаоставља, да учитељ има при руди добру карту окодиЈе за аид, што није тако чест сдучај. Недостаје ли таква карта, онда треба учптељ на други начин да се иомогне, а најЗоље тпме, ако нам нацрта карту, што је везано с великим тешкоћама, нарочито пак није дако представити терен. Ово је код такве карте и потребно, пошто је она само онда. згодна да буде спона између самог објекта и н>еговог лредстављања на карти, јер се може чпнити упоређење представљеног земљишта са објектом. Не врши ли то, онда је таква карта прилично без вредности. За објашњење карата имају школе у Грацу (Штајерска) два ваљана наставна средства: а) карту околине Граца за зид у размеру 1 : 10.000 начињену од познатог картограФа V. V. НаагсН и б) модел једног брега у непосредној близини Граца од нарочито карактеристичног облика (Плабуч) у истом размеру као и карта, али са два пута већом висином. Ако се где жели да начини карта околине која би одговарала школском циљу онда је за прспоруку, да се ова градачка карта узме за образац. Добрим проучавањем ове, могу се избећи многе тешкоће педагошке и техничке природе.