Prosvetni glasnik

1Ј Г0СВЕТ1Ш Г. 1АСНИ К

библиограФску реткост, амерички универзитети поново издају. Рукопиен од вредности репродукују се помоћу ФотограФије и Фототипије. Једном речју, европски универзитети о Многом сличном још не смеју ни да сањају, што је обична ствар у универзитетима Сједињених Држава. Код толике масе свемогућних угодности и средстава наука у Америци требало би да се развија и расге све више и више, као што се развијају и расту танке европске биљке пресађене на бујно земљиште Новога Света. Алл америчка наука, слично дванаест спавајућим девојкама из познате баладе, мирно спава у хладним дворницама универзитета н библиотека у својим раскошним „окреченим гробовима." II већнна од 480 поменутих универзитета чак немају никаквог права да се називају тим именом. Ми ћемо видети сада зангго.

Пеки заштитници америчке науке тврде да је ова земља сувише млада да одигра значајну улогу у науци и уметности (као што смо већ поменули, уметност такође пе цвета у Сједињеним Државама!). Али ми смо већ говорили, да европске ииели и идеје прелећу у Америку врло брзо; дакле, кад би желела, Америка би могла, поред све своје младосги, дивно да се упозна са целом старом европском науком. Нико заиста неће претноставити, да се сва америчка култура развила самостално, без суделовања европских културних традиција. Америку су основади европски емигранти: Америка је кћи Европе, и као њена кћи могла би дивно примити и развити заједно са осталом културом и све европске научне традиције. А ако она није све то учинила, томе није крива њена младост. но нешто друго. А и младост америчких универзитета врло је релативан по.јам: два су универзитета основана тамо у XVII веку. 24 у XVIII и 128 у првој половини деветнаестога века. II што је најчудповатије: најбољи и заиста научни универзитет у Америци — универзитет Џона Гопкинса у Балтимору — недавно је тек прославио 25 годишњицу свога ностојања! Главни узрок застоја науке и уметности у Америци лежи у нотпуном триумФу демократских идеала. Америчке државс основане су на демократском принципу; идеја политичке једнакости грађана прешла је Америчанима у крв и повукла за собом идеју моралне н интелектуалне једнакости: кад су сви равни у правима и друштвеном положају, то су сви дужни да буду равни и по интелектуалним способностима. Такав закључак је само логички извод из ндеје о једнакости: он, као што је познато, одузимље свима талентима право на опстанак! Аристократија ума и талента не може да се сасвим уживи у националним демократским нринципима, и ова се истина јасно доказује тиме, о чему ми баш и говоримо, т. ј. жалосним стањем науке у Америци. „Средњи сталеж", који су Французи тачно крстили термином „буржоазија", чини у Америци не сепаратну класу људи, као у Еврогаг, него