Prosvetni glasnik

ИР0СВЕТ1Ш ГЛАСНИК

и на 10 требало озбил.но одгонарати кад ли г. Јуриишћ замера, што сам „завиривао" у Ван-Тнгема. Истина је да Ван-Тигемово дело иремаша и обимом, п садржином, и научним градивом далеко један гимназиски уџбеник. Истина је да би онај наставник, који би дохватио Ван-Тигема на но њему лредавао, ма и у скраћеном изводу, својим ученицима у гимназији, показао како ие разуме гимназиску наставу, али је неиобитна истина и то: да се један аутор при изради једног гимназиског уџбеника може и овим великим делом кори•ститн. Кад се има на уму опширност анатомије н Физиологије у г. Јуришићевој Ботаннди, на коју је он навезао онако несразмерну и по нростору и по обради систематику, онда је Ван-Тигемово дело могло у многом користити при изради те систематике н ако она, систематика, не би смела бити ни из далека ни онако опширна ни онако научно разрађена као што је у Ван-Тигемову делу. У томе се и састоји вештипа нанисати један уџбеник. Овај исти Вонје, којега толико ми Срби, ни крива ни дужна, малтретирамо. има уџбеник и за универзитет, и за вшпо и за ниже разредо гимназија иа и за основну школу. Свуда су код н.ега научне истине увек једне и исте, али свуда казане на онај начин, којн ће бити читалачкој иублици присттпачан. Ако се тако узме ствар, не бих рекао да ће бити грех. што сам „завиривао" уВанТигема. Што се нрва Тврђења г. Јуришићева тиче, слободан сам унутити ноштоване читаоце на мој ре*ерат о Еозарчевој Вотаници у „Наставнику" за 1897 год.. камо сам тачно обележио своје гдедиште на овај уџбеник и камо ■сам нарочито нагласио: како у вишем течају треба обратити нарочиту пажњу анатомији и физиологијн биљака, које морају претходити еистематпци, замеривши нарочито Козарчеву уџбенику што је у њему обрнут распоред, због чега је уџбеник изгубпо толико да је за школску књигу иостао неиодесан. Поред тога, нарочито је у том ре«ерату наглашено: како је систематика сувише опширна и како би могла за циљ, којему је намењена, бити и краћа. Од куда је г. Јуришић могао извести, да се мени његова Вотаника не допада, игто у њој није систематски део онако оншпран као у Козарчевој, ја нросто не могу да разумем, кад ја мислим да је Козарчеву уџбенику недостатак, норед онога у рђаву распореду материјала, још и у томе, што је систематски део развучен ,и иретрпан многим илеменима. И зар то онда г. Јуришић није рекао „на памет" и казао „тек да се нешто каже". У мојому реФерату јасно стоји, да ми се впше свиди обрада иојединих илемена како је Козарац нзлаже, те да би такав начин иретпоставио ире за вишу наставу него ли онакав, какав је у г. Јуришићеву уџбенику. Из тога се никако не може изводити дајатражим у настави ботаничкој за више разреде: „концизност у анатомији и физиологији" а „развученост у систематици". Друго је питање, да ли је оно моје .гледиште оправдано са методске стране? Ја сам своје становиште, ио том чисто методском питању, у реФерату јасно обележио. Г. Јуришнћ, који се служио и аустриским и немачким уџбеницима, има модерније погледе на наставу те у том смислу он, кад нредаје о једном илемену, узме једну једину биљку