Prosvetni glasnik

124

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

књигу „Наука о значењу врста и обдика речи" и „Науку о р еченицама", али се не види, којој од њих припада назив „Синтакса", и чему нас она учи. Овакав неподесан распоред додази отуда. што је ова. „Синтакса српскога језика- израђена у главном но Дивковићевој књизи „Кебешса", 1 у којој после приступа додази говор о реченичним састојцима „посебице", и то смо очекивади и у Лукићевој књизи; ади у место тога уметнуо је писац све, што Дивковић износи у својој Другој књизи „Нгуа^зка в^п^аква" 2 т. ј. науку о значењу врста и обдика речи. И ако је Аукићева синтакса у г.тавноме конија Дивковићевих књига, ипак је унакажена тим, што је писац поставио себи овај управо задатак,. да правида и распоред грађе других изворних деда, којима се сдужио, преведе на правида и расноред Дивковићевих књига. заборављајући, да свака наука у онолико више добива, у колико је у њој више досдедности.. Научници, који синтаксу обрађују у потпуно научном облику, чисто за науку, старају се, да по могућности из синтаксе излуче све, што није лингвистичко; ади недагошки обзири захтевају, да се у шкодској синтакси мора, задржати мало више догичких едемената, него што би у њу дошло по чистом дингвистичком схватању. Јер закони, по којима се мисли речима казују, у практици су сасвим састављени, и тек се у вишој науци потупно разлучити могу." 3 Тежња да споји правида научне синтаксе с правидима пракгичнога уцбеннка Дивковићева учинила је, на ир. у науци о падежииа без преддога ону збрку, од које ће највише страдати настава баш оних ученика, којима је готово једино ова књига намењена. У место да обрати пажњу на што бољи распоред и нрегдед онога, што се у књизи учи (а то је г. Лукић дако могао извршити нрема Дивковићевој књизи, коју је и иначе сувише копирао); у меето да се у књизи. иисаној за ученике средњих школа, води што већи рачун о методским и практичним захтевима: писцу је било гдавно, да од своје књиге начини сотрешИшп свега што је до сада по тој науци писано. Ну поред свега тога може књига бити добра оним, што има у себи; и ми признајемо, да тога има, и то баш с тога, што је г. Лукић врдо много градива пренео у своју књигу, заменивши само датиницу ћирилицом; а то је опет требадо избегавати, ако не жеди, да се његовом раду надене какав рђаг, надимак. Да се не би нама пребацидо подметање, ево примера: Дивковић вели (Кеб. §1. Рп- Лукић (§ 3, 3.): „Подмет се тјеЉа): „БићјеИ ве 1гаг1 и рге- реченични тражи у прироку, који (Ика1и, кој! рокагије, » ко.јет је показује, у којем је дицу и броју

1 Мкко Б1укоУ1б: »КебепГса (паика о 12гес1) 2а 8ко1и. 2а§гећ 1895. 2 Мкко Б1укоУ1с: Нгга1§ка 81п(;ак8а га бко1и. %а§гећ 1893. 3 Ст. Новаковић: Предговор к другом издању синтаксе.