Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

127

Од ове јасне и тачне Дивковићеве наиомене створио је г. Лукић: прво ово погрешно иу рукама невешта наставника онасно главно правило (§ 3, 1.): , Подмст, ако је име, стоји у 1. иадежу (номннативу) на аитање: ко? или шта? и зове се граматнчки иодмет: Види Бог. ЦвеЛе вене." Затим напомену (§ 8, 1. нап.): .Подмет може стајати иу другим (у Дивковића су ти падежи означени) иадежима (иодмет ио смислу логички) : Један иут ми је мрети (— ја морам један иут мрети). Стид ме (?!?) је (— ја се стидим; у § 22, 4. а. надази се друкчије тумачеае тога акузатива). У народним иесмама само стиха ради стоји иодмет, ако је ирирок у 3. лицу, у 5. иадежу (вокативу) : Маче војску Ерцеже Стеиане. (Иристаје ли ова проста замена номинатива вокатнвом уз логички субјекат??) Напослетку ово окрњено и нејасно лравило (§ 3, 4.): ,11мп и реченица без иодмста, у којима.се казује само радња, стање или бивање, а не казује и радник (иодмет) : Грми; ведри се; облачи се; смрзло се; мило ми је; неста блага, неста иријатеља; нестаде греха; и у бухе жуч има (обрнута у иодметну реченицу: и буха има жуч)\; ио крчмама свуда имају гусле 1 ; у иланини има једна баба 1 ; тамо има гора Романија 1 ; има н над иоиом иоиа; има Бога итд." Дивковић (Кеб. § 4, 2. РптјесЊа): .Ако је зићјеИ гатјешса УЈ (којпп зе робШјето), ои(1а з!оЈ1 рагИсЈр (§1а§ок1а ргМјеу) \ рпс1јег као ргесНка! п 11111021111 тибкода гос1а, а шкас! п ј е<1 п 1 п 1, 1 ј 1 о §отог о тик Ш о гепт, с!ак1е 8е тећ: VI 81е гекН, а пе та1ја: VI з(е гекао Ш VI 8(е гек1а. Лукић (§ 6, 2. б. нап.): Ако је иодмет заменица Ђи (2. иочасно лице), онда сиона и иридев (обичан и глаголски) као ирирок стоје увек у множини и у мушком роду било да се говори човеку било жени, дакле, каже се: Ђи сте добри. Ђи сте рекли. Ђн сте награ/јени, а не: Ђи сте рекао или Ђи сте рекла, али се каже: Ђи сте добар човек (в. 2. б.) Да је ова напомена дошла иза тачке а.), не би нисцу пало на ум, да наведе последњи пример, који је сасвим излишан, јер се у правилу говори о придевском а не о именичком предикативу. 0 овом дакле другом начину склапања правила мислимо да овде и треба говорити, јер ту једино и има какве такве самоетадности. У почетку (§ 1.) имамо већ уобичајену одредбу шта је реченида (— „Мисао речима исказа.на, зове се реченица)." Одмах иза те одредбе

1 II. Ђорђевић (ор. сИ. стр. 35, ]а.): »Да номинатив уз глагол има (или илају) није нодмет, види се отуда, што би у реченицама с подметом он био предмет, те би место њега дошао акузатив: бесподметна реченица »II у бухе жуч на« обрнута у иодметну гласила би: »И буха има жуч. к —стр. 36.: Има и над попом лопа.Тамо има гора Романија. — У нланини има једна баба. — По крчлама свуд. имају гусле.®