Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

257

«л.имо чулима опажамо у свету око нас или у нама самим. 1 Из овога излазн, да су два падежа две предсгаве (анеједиа). Ако једно име одређује друго, стоји једно према другоме у граматичком односу подређености. Догичка Форма ове подређености може бити или депенденција или инхеренција. У примеру: „мрамор стјена" и у хендијади „кита и сватови", „сила и сватови" имамо посао с инхеренцијом, т. ј. представа, којом се одређује, стана се с представом, која се одређује у један иојам 2 (Ве§гШ а не у једну представу). у § 18. (тако исто у § 13. и у § 188, 1.) вели нисац: „ Пети је иадеж — као што му и име иоказује — иадеж за дозивање: а не казује никаква одноеа, е тога, што је одвојен од осталих речи у реченици*. Ако вокатив не казује никаква односа, онда он није ни падеж; јер падежима зову се промене, које бивају у именима, да би се показало у каквој су свези (или као што г. .1укић каже у § 10. — у каквом су односу) с другим речима. Не остаје ништа него потражити у синтакси ону врсту речн, која би служила за дозиваље и била би одвојена од осталих речи у реченици. Тражећи у одељку о интерпункцији, налазимо у § 138, 2., да су то све речи, употребљене као усклици; завиримо и у § 136. о усклицима, и ту налазимо под в., да има усклика за дозивање. Све су дакле погодбе ту, које је г. Лукић навео. Усклик не казује никаква односа, служи за дозивање, одвојен је од осталих речи у реченици — вокатив је дакле усклик. Сем у Живановићевој срп. синтакси (стр. 38) нисмо нашли у другима, што би било налик на оно, што г. Лукић износи. Разлика је само та, што г. Лукић говори увијено, а г. Живановић отворено каже: „Вокатив нити је по облику нити по свези у реченици падеж него пре усклик". Ну из примера: »Здраво да си, незнана делијо /" „ Точи вино, Богосаве, слуго!" лепо се види, да је вокатив заиста падеж, па, је дошао као подметова апозиција (в. Нап. 2. у § 20.), а из примера: „ Мили Воже! чуда великога... 1 - види се, да је он заиста (а не само пре) усклик. У првом случају служи на то, да се искаже каузални однос према неком лицу, у другом случају тога нема. — Све је остало у том §-у добро, јер се писац нрилично придржавао речи П. Ђорђевића (ор. с^. стр, 53.); само је превидео, шта је тамо казано о употреби вокатива, а то је требаао унети у § 18 по истакнутом натпису у том одељку „Употреба падежа". У § 19. вели писац: , Именица као главна реч (в. нашу напомену к § 10. на завршетку) стоји у иетом иадежу, а њен атрибут (какав?) и именица, уиотребљена као атрибут, стоје у ирвом иадежу. То бива у народним иесмама, где се врло често стиха ради две именице сливају у 1 Види: Ст. Новаковић: Срп. грам; 1895. стр. 1. чл. 3. »Реч и представа*. 2 1)г. Јоћ. Неувез: Неи^зеће 8сћи1^атта41к 8. 256. (»1пМгеп2 оДег Етуег1е1ћип^, луепп (1је ћез^ттепДе У огв Ј с П ппјзг а1в т <1ег ћезИттЈеп епЉа14еп, тИ ДегзеЊеп ги етет Ве§г11Г гинаттепШеззет! ип(1 т 1ћг гг1ћепс1 ^еЛасћ!; тгс! 41 . просветни масник, i. књ., 2. св., 1903. 17