Prosvetni glasnik

198

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

језика људских; као што се поједина пдемена шире до народа и поједини народи до типа човечанства. Данас је Феудно доба човечанства и социјално и духовно. Ш. Пошто се је цивилизација човекова развијала прво на појединнм згодним тачкама земљиним, у нојединим засебним центрима, то је сваки од тих народа био првобитно засебна целина, без икаквих веза е другим народима. Као што у почетку развитка духа дете иема једну свест која се простире на све његове органе, него сваки орган има своју свест, и тек доцније се та многа ја, те засебне евести редуцирају на ј (, дно јединствено ја, на једпу једииу свест, тако и у друштву људском све поједино постоји првобнтно као самостална целина и живи својим засебним животом. Свака Фамшшја јесте првобитно самостално друштво за себе, независна опгатина; свака, Фамилија, одговара другој за дела својих чланова; свака има своја засебиа божанства и духове заштитнике, своје право и обичаје, своје законе, своју земљу и своју иривреду. Превлашћу појединих Фамилија над другима и давањем и.ихова, типа другим Фамилијама, многе поједине Фамилије постају само зависни делови те веће целине — племена. И свако племе живи првобитно својим засебним племенским животом. Свако је самостална нелина за себе, и доцније иревлашћу појединих племена над другим племенима, остала племена постају са,мо зависни делови већих целина — народа. 2.). Тако и сваки народ има првобитно своју засебну свесг, свакн је човечанство за себе, без икаквих међусобних веза, као самостална целина, без свести о једном једином човечанству, живећи својим засебиим, одвојеним животом. У античко доба сви су народи изоловани један од другог, без икаквих заједничких веза; ни једна заједничка религија није везивала духовне интересе многих ларода, сваки је народ имао своју засебну религију, нити је раширен саобраћај везивао материјалне интересе њихове. Свакн народ као самостална целина ишао је својим путем, линеарним правцем, те су и први заједиички добици, прве везе њихове, били у укрштању и сукобљавању њихових интереса, од куда је потицала борба, која се свршавала победом једног народа и уништавањем и покоравањем других. Тако су само поједини народи, сматрајући само себе као први и презирући друге, имали политичког права, те општег народног права није било, нити се признавало народно право, пошто је сва међународна веза била само у покоравању с једне и владању с друге стране; извор права свакога народа били су његова моћ, његови интереси и користи. Тек доцније укрштањем интереса, ратовима и трговином, народи се све више приближују један другом. сви посебни интереси све се више редуцирају на неколико заједничких. те