Prosvetni glasnik

428

ЛРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

роди, док теорија стварања пушта човека да пређе границе своје снаге и вредности према другим животињама и стварима у природи; тако је општа сдобода виши принцип од парцијалне слободе, од ропства, јер само у слободи може сваки човек и свака ствар у друштву заузети оно место које му припада по вредности и снази. По томе заблуда није ништа друго него непознавање тачних граница ствари; по томе је заблуда само један део истине, парцијална истина. Заблуда је непотпуна истина, истина нижег ступња и тако заблуда стоји према истини као дете према зрелом човеку, који је прошао Фазе детињства и младости, као дивљак према цивилизованом човеку, који је прошао ®азе дивљаштва и варварства. И дивљак је човек, само непотпун човек, човек нижега ступња. Заблуда је примитивно доба према модерном, заблуда је племе према народу, заблуда је народ према човечанству. Тако је свака заблуда само једна Фаза истине; тако је свака истина пропорционална свом месту и свом времену, и само је тако истина ако је пропорционална свом месту и свом времену. До данас у историји било је само Египћана и Грка, Инглеза и Француза, дивљих и цивилизованих, политеиста и хришћана, мухамедоваца и будиста, слободних и робова, образованих и иростих, племенитих и неплеменитих; само су они градили историју, само су се они видели у историји. Човека није било, човек је још и данас заблуда; идеја човека може бити истина само у целом човечанству; само се у човечанству може бити човек. Не само да је све поједино истина само у своје време, пропорционалло свом времену, него је све поједино истина и само на свом месту. Хелиоцеитрика је истина само за ум, за чула она је заблуда; геоцентрика је истина само за чуло, за ум она је заблуда. Заблуда је кад се човек попне на висину Богом изабраног и нарочито створеног створа, нстина је кад човек заузме своје право, ниже место норед других ствари и животиња; заблуда је кад земља заузме центар васионе, истина је кад земља заузме своје нраво место поред других планета сунчевих. Заблуда је кад се Бог стави близу људи да слуша и услишава њихове ситне жеље и молбе и да растерује њихове ситне бриге; истина је кад се Бог стави на своје место, далеко од човека и његових молитава; заблуда је хришћанство код дивљака, заблуда су Фетиши код зрелог, цивилизованог човека. Тако је свака заблуда истина у своје време и на своме месту; свака је истина заблуда кад дође у невреме, пре или после свог времена и кад дође на друго место. Заблуда је превласт једне ствари, једног дела, једног органа, једног времена над другнм стварима, деловима, органима и временима. Заблуда је кад један део хоће да буде целина, кад један орган хоће да буде организам, кадједнб време хоће да одређује вредност свима другим временима, према себи и својим по-