Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

625

предговору својега списа ,Теорија вероватности" (стр. БХХП) он се у том погледу изражава овим речима: „У тодикој мери значајно погодбено стање кретања небеских те.1а не јавља се као почин случаја: оно нас подсећа на општу побуду или узрок, који је изазвао сва та кретања. У одређивању величине вероватности почетна узрока треба да имамо на уму, да сунчана система у том погледу, као што нам је она познага данас, састоји се из једанаест планета и осамнаест пратилада, ако бисмо усвојили заједно са Хершелом да Уран има шест пратилаца. 1 Уз то до сада су одређсна кружна кретања Сунда, шестини планета, Месеца, Јупитерових пратилаца, Сатурновим прстенима и једном његовом пратиоцу. Та кретања, заједно са кружењем светлећих тела, састављају укупно четрдесет и три кретања, која. су удешена у једном истом смислу, по једноме систему. Теоријом вероватности утврђује се, да четири хиљаде милијарда сличних случајева могу бити у опреци против -једнога случаја, да се такав распоред кретања не појављује као последице случаја, дакле, као његова творевина; та је вероватност много већа од вероватности историјских догађаја, који апсолутно не подлеже никакој сумњи. Стога морамо признати, у најмању руку са толиком мером поверења, да је један праузрок удесио сва кретања планета, нарочито, ако уз то будемо имали на уму, да су нагиби равнина тих кретања ка сунчеву полутару веома мали". Такав је био наук Љшласов на освнту XIX века; он није нн у једном савременом научнику будио сумњу; његова система билајеуопште примљена, али напредно развијање вештине посматрања ишло је снажним и поузданим кораком у напред, и уз једно откриће долазило је друго, те су се тако једно за другим низали у целе ниске; међу њима било је неколико, која су стојала у оштрој опреди са Лапласовом хипотезом. Сваком је постало схватљиво, да творевина света није могла бити утакнута у један општи оквир, и да је у безграничној васиони било места не само за те узроке, које напомиње Лаплас, него и за много друге; њихов број може бити тако исто велики, какав је и велики број самих небесних светова у безграничној васиони. Прву несугласицу са том хипотезом изазвали су Уранови пратиоци. Када се већ беше постигло да се одреди орбита његова четири пратиоца из тачна премера њихових положаја, онда се видело, да се они крећу у равнинама, готово усправним, одвесним, ка еклиптици; равнине њихова кретања нагнуте су под углом од 81 степена, и да пратиони имају противно кретање, т.ј. са истока на запад, а не са запада на исток. Лаплас није то знао ; у његово време орбите пратилаца Уранових нису могле бити још одређене, јер тада није било тачних посматрања, и стога је он претпоставио био, да се они крећу, као и сви други пратиоци и

1 Доцнијим посматрањем утврђено је у астрономији, да Уран има само четири лратиода.