Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ЕРОСВВТНОГ САВЕТА

549

5. Да се нацрта равнокракаст троугоник кад је задата основа Б—В (=.... см.) а угао А према њој (=.... степени). Ту би ученик имао да израчуна угао Б = В = помоћу правила о збиру, па би даље радио као и код прошлог задатка. 10. Да се надрта правоугласти троугоник, кад је а) задата једна катета и један угао; 1з) задата хипотенуза и један угао — и овде би се имало мало рачунати са угловима, па преносити помоћу угломера". IV разред (28. табак, страна четврта). „Површина трапеза. Једна попречница дели трапез на два троугонпка а и б и зато је површина трапеза једнака збиру површина тих троугоника. Троугонику а узећемо да је основа доња упоредна страна а висина ГД (Сл. 2 л. 2 дрт. 4.) а троугонику б ако узмемо да је основа горња упоредна страна ГВ, онда је висина његова БЕ, а то је иста дужина са ГД. Зато су површине тих троугоника Дужина ГД пута половина дужине АБ „ ГД „ иоловина дужине ГВ Збир ових производа јесте производ из ГД и половине збира дужина АБ и ГВ и то је површина трапеза. За то имамо правило: кад саберемо дужине упоредних страна исказане у метрима, па половину тога збира иомножимо са висином- трапеза (размак упоред. страна) опет исказаним у метрима, онда је производ тих бројева површина тих трапеза у квадратним метрима. На пример, ако је дужина доње упоредне стране АБ 50 метара, горње ВГ 30 метара а виспна трапеза 12 метара, онда је површина троугоника а 12 пуга од 50 = 300 ев . мет. б 12 „ ј од 30 = 180 Површина транеза = 480 кв. мет. и тај исти број добијемо ако збир упоредних страна 50 —ј— 30 = 80 преполовимо, што чини 40 и овај број помножимо са висином 12 — то је 12 X 40 = 480 квадр. метара". Мишљења сам, да се ове цртанке овакве, какве су, не могу употребитп за намењени циљ. 11. Цртанке од Господина писца под мотом: „Правдољуб, Мирољуб" израђене су са внше познавања дечије способности за цртање, али из њих се види да Господин писац не располаже довољно стручном спремом, јер су многе слике израђене погрешно (слике под бројевима: 236, 265, 272, 275 и т. д.). Сем тога, у упуству неиа довољно објашњења за поједине слике, а многе су •без икаквог објашњења. С тога сам мишљења, да се и ове цртанкс овакве, какве су, не могу употребити за намењени циљ. Заврпгујући свој реФерат по овоме предмету, част ми је најучтивије напоменути, да би, по моме скромном мишљењу, за израду ваљаних цртанака дајбоље било, да се образује један одбор, у који би ушли неколико струч-