Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

ПРОДЕС ИСТОРИЈЕ ЧОВЕЧАНСТВА И ЊЕН ОДНОС ПРЕМА ДРУГИМ НАУКАМА

(СВРШЕТАК) 16.) Тако је главни посао сваке науке изрицаае и утврђнвање што тачније и више правде; све виши разум доноси све вишу правду; правда је посдедњи смер свега прогреса разума човекова. Као што је астрономија одала правду сунцу и козмосу, уклањајући земљу с неириродног и неправедног места које је дотле заузимала, тако је биологија одала правду животињама, скидајући човека с оне неправедие висине коју је дотле био заузимао према њима. Пошто је правда последњи, једини и главни смер разума, то највишу правду може донети само највиши разум. А највиши разум само је у историји свега, људи и ствари, и исто.рији је главни задатак да, разумевши ирошлост и будућност свих стпари ода пајвишу правду свима стварима. II као што су највиша нравда и разум само у историји, у дубинама живота, тако историја има посла само с нрошлошћу и будућношћу ствари, а да би се разумела прошлост и будућност ствари, мора се дићи изнад садашњостн и стварног живота. Историја нема иосла са садашњошћу и стварним животом, она је далеко од њега, високо над њим и нема уплива на њега; по томе њена стварна, материјална моћ мања је, слабија од свих других ранијих наука, док је њена идеална моћ највиша, њена је светлост највећа. Она је највиши разум и највиша нравда, последња инстанца апела духа људског. Све друге раније науке моћније упливи^шу на стварни живот садашњости, моћније одређују стварне одпосе, и много више интересују и подстичу обичног човека садашњости него права историја; уплив њен на стварни живот, као најдоцније, најапстрактни.је науке слабији је од свих других ранијих наука. Као што историји не требају у оној мери те и немају у оној мери вредности за њу ни једно чуло као за друге науке, те ни.