Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

565

отуд са све већим разумевањем историје, она све више заузима друкчи.ји, особени положај ирема осталим наукама. 17.) Одређујући вредиост, значај и моћ свега, историја одређује и вредност и моћ човека, његове воље и свести. Само се у целини историје може видети да је од свих снага човекових његова моћ свесног стварања најслабија. Што има моћи стварања у њему, она је у дубини душе његове, у његовим нагонима и осећањима. Душа је створила идеју Бога, она га осећа; дух човеков само тражи бога и према ступњу висине своје налази га у разним стварима, иа разним местима, у разним Формама; н само за то што је душа створида идеју бога, та је идеја вечита. Све што је у историји човековој створено и откривено велико, створено је и откривено нагонски, без свести, без намере, притиском историје и времена. Свест не ствара и не може да ствара, она само осветљује и осветљујући мења и поправља, али само спољне односе човекове, содијадног човека, мењајући и чистећи само по.јмове о стварима, о свету, о човеку; свест само друкчије распоређз'је оно тто постоји; она налази нове везе и нове односе, али не ствара нове ствари. По томе и теорије наука и ФилосоФија не стварају ништа ново, него само откривају очима човековим оно што већ иостоји, које постоји и може постојати да га ум и не открива. Науке само шире доглед човеков, шире светлост, али и та светлост наука врло је слаба да би могла осветлити дубине живота и нрироде и дубину душе човекове; светлост може осветлити само површину, у дубини ће остати вечити мрак. Науке могу мењати и поирављати друштво, односе човекове у друпггву; оне могу мењати и поправљати само снољњег, социјалног човека, али оне никад не могу променити душу човекову, нити мењати основне особине и снаге тела и живота његова. Није наука начинила од животиње човека, није му она дала прво оруђе и оружје у борби за живот са природом; није она створила ни Фнмилије, ни племена, ни народе ни државе, нн друштво људско; није му она дала његова осећања, његове страсти и аФекте, ни његове прве представе и појмове о свету и о себи. Све је то створено и постало из дубине душе човекове, само од себе, несвесно, невољно, спонтано. Наука је дошла много доцније и то дошла на готово, створено, постало. И као што је сваки нов елеменат историје човекове, кад год се који јавио, тежио да искључиво овлада на рачун евих осталих, да добије превласт над свима другима, тако и иаука у наше доба тражи искључиву владу на рачун свих других страна и снага душе човекове, тежећи да потисне и религију и уметност и све друге снаге историје и друштва, које су до данас деловале и на чијем се темељу и развила наука. Прави, највећи и најплеменитији задатак сваке науке јесте само тај да одаје правду свима стварима у својој области, и по томе задатак историје као највише науке јесте да ода правду свима стварима, поја-