Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

569

20.) Појимајући тако човечанство и иеторију његову као само једну ведику це.шну, одређене сааге, то да би сваки нови едеменат и део у тој једној целиии ограничене ведичине и снаге добио своје место, морају се ранији дедови смањивати и збијати. Првобитно све је друштво у Фамидији, кад је њен круг био врдоширок, и кад је Фамидија обухватаха цедо пдеме; и да би могде настати више Форме социјадног живота, круг Фамидије морао се све више сужавати, док није најпосле остао на једном пару људи, на коме .је и дигнуто цедо истори.јско друштво људско. И да би могда настати највшна до данас Форма социјадног живота — народни и државни живот круг пдемена, који је у прво доба историјског живота врдо широк, и кбји је заузимао цеду душу појединаца, морао се све више сужавати, док најпосде није спао на поједине соцпјадне кдасе једног народног друштва у једној држави, и на поједине дедове његове. И да би се могда уздићи посдедња и највиша Форма историјског живота људског, живот_ цедог хуманог човечанства,, морају се сузити и смањити широки кругови народа, који су у себи обухватади до данас, и још дуго, све највише интересе и симнатије људске и за чије је одржање трошена сва снага људи, преостала од борбе за усдове живота; а почетак тога у томе је што је модерна држава престада да обухвата и одређује цео живот појединаца, као у античко доба, кад је грађанин тонуо у држави, и што се круг вдаде државе сузио само на спољни,. практички живот људски. Тако је у почетку историјског живота сваког парода цео народ у свом језику, кад је језик гдавно обедежје и оддика сваког народа; сапрогресом социјадности и значај и углед језика народног сужава се да би могде настати више Форме народног живота у његовој дитератури, у философији и науци, те ове и настају тек онда кад језик прецвета и престане расти и мењати се, пошто са све већим и сдободнијим развитком духа, бујност и шаренило Форама, гдасова и акцената у језику морају све више опадати. Тако су се у почетку историјског живота народа закони могли уздићи кад је сужен круг владе обичаја, који у првобитно, неисторијеко доба обухватају и одређују цео живот и радње појединаца. Тако у почетку историјског живота и круг владе закона врдо јеширок; они тада све уређују и одређују, обухватају све СФере човекова живота, — и Фамидијарни, и приватни и грађански, и са све већом сдободом у друштвеном животу и круг владе закона све се више сужава. 21.) С друге стране у тој једној великој целини историја човечанства сваки део чим пређе границе своје величине и праву меру своје снаге и вредности, он живи и развија се само на рачун осталих дедова те целине.