Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

593

Разгледајући ову VI групу, лако је увидети огроман напредак, ко.ји је Русија постигла у проФесиопалној настави у опште, и у техничкој посебиде. Ево нас већ на завршетку наше студије, која је само опажај слике народне наставе једног народа, којн је тек после две стотине година једва ушао у коло западне цнвилизацнје. Покушали смо да прикажемо покрет, који задахњује и тера садашње нараштаје до сад непознатим интелектуалним аспирацијама. Овај нагао н неодољив полет уноси нову Фазу у лшвот руског народа и мора обратити пажњу ФилосоФа. Човек не може бити равнодушан, а да не потпомогне овај огромни нреображај. Шта је последица тог преображаја ? Ми нећемо предсказивати, какве ће бити последице тога преображаја; али слободно можемо рећи, да се Русија снажи и расте; можемо рећи, да ће она својим радом играти велику улогу у свету, и да ће тако најбоље ирипомоћи, да поетигне савршенство у ономе, што јој је тајанствена судбина наменила. 1902. год. С Француског Драг. М. Иоенћ учитељ.

ГУНДУЛИЋЕВА МЕТРИКА НАНИСАО д-р Мидан Решетар. Појавом Гундулића у области дубровачко-далматинске књижевности, настао је у овој, како у погледу на њену унутрашњу страну, у садржини и тенденцији, тако и у њеном спољашњем облику, одлучан обрт, који се, гледајући специјално на метрум, поглавито види у томе што је пре Гундулића само изузетно употребљавани осмерац готово са свим потиснуо незграпни, а у XV. XVI. веку већином употребљавани дванаестерац. Како метрика старијих српско-хрватских песника — изузимајући питање о пореклу дванаестерца — до сада није ни мало проучавана, умесно је баш Гундулићеву метрику узети за предмет ближег иснитивања, јер је Гундулић, све до почетка деветнаестога века, баш у том погледу служио као углед скоро свима српско-хрватским песницима. У метричком погледу Гундулићева дела дају се поделити у две групе; у драмама, које — осим Дубравке — спадају, као што је познато, међу најстарија Гундулићева дела, Гундулић је, делимично бар, непрестано још употребљавао стари дванаестерац, али и у њима већ претежно њему омиљени осмерац, а, поред тога, као ретки изузеци, налазе се и други краћи стихови (од 6, 5, и 4 слога), док су лирске и епске песме (барем оне које су се сачувале) спеване искључиво у осмерцу.