Prosvetni glasnik

У8

са оба разреда, ко.шка ће му битн награда, а колива ће му бити ако ради са једним разредом, и колнка ће награда битн кад у томе месту имају 2—3 учитеља, који међу собом поделе рад у нродужним школама. Дакле, ја мислим да би прво требалр одредити циљ оиих нродужних школа и нрописати програм за рад у љима, на тек онда можемо говорити о наградама учптеља, којн у њима раде. Софроније Симић. — Донустите ми, Госнодо, да само допуним говор г. М. Башића. У закону о народ. нгколама има једна врло незгодна ствар, а она се састојн у тоде : што у закону нигде не стојн прецизирано колики може да буде број ученика у једној продужној школи. Ја сам занео да заведем што више таквих школа у моме округу, и нма продужних школа са 20, 15, 10, 8 па чак и само са 6 ученика. Ја сам сматрао да се и са 6 ученика може радити у продужној школи, али чуо сам од учитеља да се без 12—15 ученшш пе може отворити продужна школа. Дакле, ја бих молио да се регулише то иитање: колики треба да буде број ученика, па да се нродужна. школа може отворити. Радослав Агатоновић. — Ми смо покренули у исто време два питања: иитање о наградама учитеља за рад у продужвим и вечерњим школама, и питање о цнљу тих школа. 0 овоме другоме питању могли бисмо сви говоритн, али пошто је оно нрво нитање миого важније, бар за сада, то мислнм да о њему са>ш и треба говорити. Стога ја хоћу да кажем неколико речи о томе: како треба награђивати учптеље који раде у тим школама. Прошле године мој је иретходник предложио Министарству за награду учитеље који су радили у продужним и вечерњим школама и министарство просвете није усвојило његов иредлог, него је неке учитеље наградидо више а неке мање, и баш они, који су награђепи више, ти су радили у подељеним школама; а онп, који су мање награђени, радили су сами. Ја мислим да би ири овоме одређнвању награда требало узети у обзир ово : нрво, месне, локалнс тешкоће, друго, број одеА.ења, т. ј. да ли јо школа подељена или не, треће, број ђака и четврто какав је успех ностигнут. Према томе кад надзориик, имајући у виду све ово што поменух, учиии мииистарству предлог да се неки учитељ награди, онда мИнистарство треба потпуно да акцептује такав предлог и да ио њему иоступи. За рад у вечерњој школи оцена је сасвим релативна. Те школе зависе од локалних ирилика, од заузимљнвости учитеља и од околности које утичу на то да ли ће деца долазитп у школу, нли не. Према томе ако је свет навикао на ред, онда ће он слати децу у школу, деца ће уредно долазити и учитељ ће имати успеха, а ако тога нема, онда је сав рад пропао, и учитељ неће постићи ннкакав усиех. У вечерњим школама, у првом разреду, тражи се само то да се дете може споразумевати с обзиром на узраст на нашем дакле свом лепом језику. У другој годнни се то наетавља и тражи се још и нешто впше; ту долази рачун, наука хришћанска итд. Ове вечерње школе