Prosvetni glasnik

103

Свн сталки школск.и надзорннцп морају сада нматн извесно гледиште, морају инати известан принцип од кога ће иолазнтн н у коме ће смис-лу упЈћнватн учпгеље у школсколе раду. Ја ћу да нагласим само једну ствар. Данашњн стални надзорницн не могу, игнорнсатп пп један наставни предмет а ја верујем да они то и не чине. А да они не игнорпшу ни један наставни предмет впдн се из извешта.ја школских надзорника. Из тих извештаја види се, да данашњи школскн надзорннцп не само што не игноришу научне предмете, него онп воде озон.ђног рачуна чак и о гимнастици. Али, прп свем том опазило се, да нма разноврсностп у мпшљењнма поједнппх надзорнпка у упућпвању наставнпка у школском раду, па не само у упућивању надзорнпка него и у васпитању и днсцнплпнп школској. Дакле, у том ногледу треба да утврднмо нзвесна правпла, која ће важити за све наДзорнике и која ће тако исто важпти и за све учитеље. При оцењивању наставника у раду, мора. дакле, владати један принцпп за све и мора се утврдити једно правило по коме ћемо сви тежити једном циљу. Да узмемо један прпмер. Узмимо наставу вере Настава вере има врло велпку важност у васпитној настави. Сви надзорници морају обратиги подједнаку пажњу на њу, морају уочнти све недостатке и морају тражити једно исто што треба да се постигне, а то је: да настава рслигије не буде догматична. Није довољно да деца науче Оче Наш, Богородице Дјево, Христове приче итд. Настава вере има други нарочити задатак. Она хоће да створи код деце најплеменнтнја релнгиозна осећања, она хоће да облагороди њихову душу н да утнче на њихово срце, а, не да то буду ствари, које ћо механичкн да се науче па после да се пзгубе; у ирвом разреду да се знају а у другом да се не знају. На нослетку оишта наука о васпитању утврдила је извесне нрпнцппе, којн морају бити меродавнп за све нас, н онда, тпм самнм ми морамо разноврсност у мишљењнма, које бн могло да буде и које има, да изгладимо, да пречистгмо стварп, те да будемо на чнсто с тпм, гата све имамо да тражнмо од учитеља у настави, а шта треба да тражимо од њега у васпптању н у коме правцу нмамо свн да упућујемо учптеље да не бп могло доћи до тога, да учитељ, кад буде нремештеп из једног округа и дође у други округ, не наиђе на надзорника који ће му казати: ово вам не ваља, о овоме ћете водити вшне рачуна и т. д., а он да му на то каже: док сам био у томе округу, мени је надзорннк друкчпје говорпо. Дакле, тога од сада не треба дг! буде, н стога је ова тачка н истакнута на дневни ред. Господин минпстар је лепо напоменуо да је ова тачка веома опншрна. Она обухвата цео ннструктивни рад школскога надзорника, она је унраво то што и чпни те је стални надзор једна врло важна установа, и ако ова буде одговарала свему ономе што наука тражи, онда се неће остати само ири уређнвању спољашње стране нашнх школа, него ће се усавршптп н њен унутрашњи живот. Ту нпје у питању само настава, него и она друга два васпитпа чпипоца: дпсцнплпна п васпптање у ужем смпслу, ту на ир. долазп питан.е како да се подесе екскурзије па да буду опште васпитно средство у свима