Prosvetni glasnik

107

Рад. Агатононик. — Ја миелим да би било много коректније расцисом сачувати надзорнике од приговора за свађу између лекара. Ако се при.ми да се уз уверење ириватног лекара тражл и уверење школскога лекара, онда или ће се између њих изродити свађа, или срески лекар неће ни ударати на ириватног лекара, и онда се тиме ништа не постизава. С тога ја мнслим да је најбо.ве да се расписом из министарства просвете нареди да је за давање ових уверења надлежан једини школски лекар или окружни Физикус (Чује се: То је у закону јасно казано). Законом је то тачно одређено, али се друкчије практикује, с тога то треба и раснисом: нарочито наредити. Бел. Вукићевић. — Ја мислим да би требало регулисати и то да се деца само у нзвесно време могу ослободити школе, и да се у то време нреглед деце вршн код гаколе. Јер дешава се п таквих случајеаа да лекар добије на преглед једно дете, које му представе као тога и тога ђака, и лекар, пошто је дете заиста болесно, изда уверење да га треба ослободити школе. Али, откудалекар зна да је то деге заиста онај ђак чнје су му име казали. Међутим кад би се тај преглед вршио само у извесно време и код школе, онда учитељ зна да је то дете ђак или не, н онда би се избегле сне могуће злоупотребе ђачкпх родитеља у овом погледу. Дакле, моје је мишљење да ослобођавање деце од школе треба вршити само у једно одређено време (а не преко целе године) и да се преглед деде врши код школе. Радослав Агатоновић. — Има јога једна сметња, која отежава уредно нохођење гаколе, а то је распис г. Љ. Ковачевића, лређашњег министра просвете, којим је одређено од којих се ђачких родитеља сме наплатити казна у новцу за неуредно шиљање деце у школу, а од којих не сме. Тај распис дао је могућностп за многе злоупотребе, јер се због тога ни једна иетина уписане деце не може да примора да уредно долази у школу. Школски одбори кажњавају због тога ђачке роднтеље, али се казна у новцу не може наплатитп, јер ти родитељи нлаћају иснод 15 динара пореза и с тога их онштински суд осуђује на затвор, али они не издржавају тај затвор, и на тај начин нити деца похађају школу, нити се казна може наплатити, нити ђачки родитељи издржавају затвор. С тога бих желео, да се тај распис, у коме се каже да се казна у новцу не сме наплатити од оних ђачких родитеља који плаћају нснод 15 динара непосредне порезе, — измени и да се тај цензус смањи на 10 динара. Дакле, да се новчана казна сме наплатити и од оннх ђачких ротитеља, којп плаћају испод 15 динара. У Дуигановцу ја не могу 22 ђака да приморам да дођу у школу, јер немам могућности да то учиним. Школски одбор изрнче новчане казне над ђачким родитељима и доставља очштинском суду на извршење; опгатински суд, погато но распису не сме да наплати новчану казау, осуђује ђачке родител.е на затвор, али они та.ј затвор не издрже. Ја сам иокушао да их преко срееког начелннка приморам да децу уредно шаљу у школу, иа сам их плашио и тиме