Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Г^авиом Просветном Савету Прегледао сам „Српско народно песништво у нрегледу и избору. Ручна књига за V разред гимназиског одсека нрема разним писциша саставио М. К. Драгутиновић про®есор гимназије..." На први погаед ова ,,ручна књига" већ у рукопису упада у очи својом огромношћу. Кад се преброји број страна. (јер нису у везп на рукопису обележене), види се да их има 675, а то износи 168 омањих рукописних табака. С тога, ако узмемо да би 4 овака рукописпа табака изнела 1 штампан, онда бн ттампаних табака било у иајмању руку 40— 45. Оволика књига може се разумети из онога, како сам г. Драгутиновић каже да ју је саставно, а то се налази у његову предговору к овој књизи. Ту тврди, да је то учинио према садашњем програму за српски језик у У разреду. За тај програм, како у овом тако и у осталим разредима, вели да је састављен по начелима у његовој раснрави, од које два отиска прилаже овом рукопису. Ако то све стојп тако, онда се у начелу не може говорити нротив правца, којега се држао при састављању ове књиге, кад ју је радио по програму, који је, ма и привремено утврђен у Главном Иросветном Савету и одобрен од г. министра просвете. Може, дакле, бити речи само о извођењу појединих делова овога уџбеника нрема томе програму и њихову саставу у делину, а не и о начелу, по којем је он рађен. Али, инак, да бих Главном Просветном Савету објаснио узрок, са којега је овај уџбеник изашао оволпко велики — и ако .још не обухвата све што се по садашљем програму има прећи у V. разреду, јер он тражи и знање старог словенског и срнскословенског језика, а то не обухвата овај уџбеник — морам се дотаћи и начела по којем је он састављен. То се најбоље види из разлике пређашњега и садашњега програма нредавања овога нредмета у гимназији у опште. По пређашњем програму, истицало се на прво место теоријско и псторијско знање срнског језика и књижевности, а књпжевна садржина долазила је на друго место, тек примерима да потврди оно, што је, у ужем или краћем обиму, излагано као наука систематисана (граматика српског језлка у I.—IV. раз. и старог словенског, и књижевна теорија у V.—VI.) или историјска (историја српске књижевности у VII. и VIII.). И ако је могло бити изузетака, ипак је оно, што је и самим програмоги истицано на прво место, као главно, преоблађнвало у предавањнма српскога језика, а на друго — и у програму тек при крају, у неколико врста, поменуто више као добра жеља — освртало се колико се могло и хтело, и стајало је управо до воље и увиђавности наставникове. Што је то тако било два су главна узрока: .једанје долазио од угледа на програм матерњега језика у гимназијама, које су биле прегледаоница и узор српској, одмах при њеном заснивању, па и у даљем развитку, — а други је долазио од ирилика, у којима се налазила научна обрада српскога и старог словенскога језика, и књижевности на њима. Али гимназије на западу далеко су оставиле за собом негдашње теорисање, систематско и историјско учење језика и књижевности, које је било упућено само разуму; оне су све више почеле обраћати пажњу на неговање осећања и воље, на буђење естетичких и, особито, етичких интереса садржином језиковне и књижевне наставе. Тако је оно, што пређе беше споредно и долажаше на друго место, све више истицано као главно на прво место. Наравно, да је то у зададним гимназијама било лакше извести него у нашим;