Prosvetni glasnik

30

ПРОСВЕТНИ глдсник

неуспеху. Назване су дијалошке оне лирске иесме где се говори у дијалогу о љубавној симпатији или антииатији; онда је остале без дијалога требало назвати монолошке. А мени се чини да се тиме ствар заплеће и треба изоставити назив дијалошка Нема прида за религиозну лирику ни за ону коју Вук зове — слепачка, Глава XXIV има назив : „ морална страна сриског народног иесништва." Нод оваквим називом у једној школској књизи за науку о песништву мислим требало је ученику да се прикаже како је народни певач обрађивао разне етичне моменте. На пр. онај дивни морал у лепој иесми кад Југовићи оставише сестру, цариду Милицу саму у Крушевцу да им се не рсче: е не смјеше за крст часни крвцу прољевати, и за в.јеру с браћом умријети; или оно кад Јевросима мајка вели Марку: Немој, сине, говорити криво — ни но бабу ни по стричевима — већ по правди Бога истинога — ит.д. Из таквих примера са објашњењем тек ће ученик видети како је силан морал кад се казује овако лепим стиховима. Н место оваквих приказа Драгутиновић изводи моралне поуке из народног песништва. Разуме се, да и тај посао није без своје вредности — али муније право место у уцбенику за поезију. У истој глави говори се, да за онај дивни морал народних песама имамо највише да захвалимо цркви. Мени се чини да је ово и сувише речено, кад се зна колико опет црква има за своје одржање да захвали извесним особинама нашега народа. Па као што се види ово је једно од оних питања око којих се може отворити полвхмика, па га у овом облику не би требало оставити у једној школској књизи. Место тога држим требало је изводити закључке о естетнчном укусу иашег народа, о лепоти језика народних иесама. о стилу, о извесној народној интелигенцији и таленту који се у песмама огледа. Глава XXV има назив : „Српско народно песништво и нова књижевност." Ово је требало кратко рећи или са свим изоставити, јер је томе право место у VII р. где је реч о Вуку. III После ових напомена о детаљима садржине било би потребно да се изјасним о језику и стиду овога састава, а тако исто и о укусу који се огледа у примерима узетим из нар. и уметничког песништва. Али то нисам учинио из разлога тито предлажем измене у целини и у појединостима, па ће држим, том приликом моћи и сам писац учинити извесне исправке, које су могле и нехотично постати. Једино од овога не могу пропустити а да не поменем, а то је, да је стил врло често емФатичан. На завршетку сматрам за потребно рећи, да овај мој реФерат не би био потпун, кад не бих поменуо да се у овом рукопису, који је знатно велики, налази врло много добрих детаља: у толикој мери у колико у целини губи — бар како ја мислим — због оног погрешног распореда. Исто тако потребно је истакнути у овом рукопису онај део о нар. усменој књижевности, јер је он најбоља партија овога састава. И ја бих писцу световао да од њега начпни засебну целину. А после свега о овом делу сматрам за потребно изнети овај предлог: 1) да се у рукопису учини бољи распоред како се не би мешале партије стила, поетике и усмене књижевности, 2) да се у детаљима, приме предложене измене, ако се писац с тим