Prosvetni glasnik

42

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дисконтинуирна, али су се доцније тог оставиди. За прву хипотезу, која се зове динамичка, веди Фехнер да даје тачније резултате само на хартији, али да теорија једноставне атомистике одговара боље истини. За доказ он наводи и писмо Френедово Поасону, које гласи: „У овом вам писму нонављам оно, што сам вам већ хиљаду пута до сада поновио, а то је да једначина кретања еластичког Флуида, из које ви мислите да изведете све врсте вибрационог кретања није ништа друго до гола апстракција математичка, далеко од праве истине. Оне (једначине) претпостављају да је овај Флуид састављен из протежних делића и стишљивих сразмерно притиску. Ова особина лепо објашњује статичке особине појава, али не и динамичке, за шта је нужно узети да мсђу делићима мора бити одстојања — т.ј. да је Флуид дисконтинуиран. На сличан смо начин у стању навести многе појаве из магнетизма и електрицитета који захтевају ради свог тумачења дисконтинуирну материју. То исто важи и за остале молекуларне појаве: изомерију, полимерију, кристализацију, цепљивост, тврдоћу и т. д. Фехнер даље износи погледе и атомистичара и динамичара, нрвих, који су за хипотезу да је материја дисконтинуирна; и других који су за хипотезу да је материја континуирна. На крају вели: „Атомистика је осигурала своју егзистенцију, прво што иде најдубље до сазнавања природе и друго што опште особине тела најбоље тумачи". Фехнер пристаје уз атомистичаре и износи назоре о природи материје, који су сасвим сличнп Бошковићевим. Ево, шта он сам вели о овој сличности: „Ако се не варам Р. Ј. Бошковпћ, мора се сматрати правим почетником једноставне атомистике, и зачудио сам се био, кад ме упозорпше на њега, који је поставио својој теорији исте основе, као и ја не познавајући га". \\ч 1 ш Ј 1: вели у логици о Бошковићу, ово: Кантова динамичка хапотеза о природи материје, која стварна тела редуцира на узајамне силе, али је задржала хипотезу о непрекидној протежности материје и реалног додира материјалних делића, постала је неспособна да служи физичким дедукцијама. За математичко тумачење дејства атома није нужно узимати за атоме оно што су у самој ствари, кад се то и не зна, већ је са свим довољно сматрати их као центре сила. Овако се је од динамичке атомистике, прешло једноставној атомистици и то од Бошковића прво а наставили су је Атреге, Саисћу, Гесћпег и др. ТУишИ вели у погледу централних сила за Бошковића и да је идеалиста. Он вели да је то само игра логичка, штоБошковић узимље дасу бића, а \Уипг11 вели да их ни он увек не сматра за реална бића (642. Г. Магсоу1с Ка<1 ји§оз1. акасћ). Ова последња примедба \Уипс11 - ова, од-