Prosvetni glasnik

44

просветни гласнпк

ластичком Фразом ођзсипит рег ођзсипиз, или тумачењем 1(1ет рег 1с1ет. И ои као што ћемо доциије видети налази у данапгњој научној хипотези о природи материје еклатантне примере овога посдедњег експдиковања. Но ми ћемо се са овим сада упознати, а сматрах за нужно да се бар у овој примедби дотакнем смисла научних хипотеза, како би лакше могли уочити оне контрадикције које онако лепо износи 8и11о. Како о једном тако и о другом услову, да хииотезе буду научне, има врло много гледншта међу данашњим научарима! На овоме месту није нужно улазити изближе у претрес и проматрање разноврсних гледишта, кад знамо да све разлике потичу, у иогдеду задаће саме хипотезе, као и схватања појма тумачења у разноликим уочавањима од оне иди ове стране саме ствари, од које зависи важност и основаност научне хипотезе. Прве су хипотезе о атомима као чврстим засноиане још пре две хиљаде пет стотина год. од Демокрита и Деуципа, штојеупесми Лукрецје изнео. Од такнх чврстих атома полазио је Гасенди, Њутн, Лаплас и др. и данас их наука усваја, али их при тумачењу неких иојава мора да напушта. Стари су још уочавалп потребу узимања празнога простора у природи да би кретање објаснили. Наука данашња не усваја егзистенцију празнога простора потлуно, али узима да атоми нису слеиљени у молекилима, већ да је међупростор између њих испуњен етером. Нолази се од хипотезе да пма разполиких облика атома, али само да је број тих облика коначан. Бошковићева теорија полази од хипотезе такође да међу атомима мора бити међупростора, то је и Фарадеј усвојио за тумачење електромагнетских појава, Тет чини замерку као готово и сви модерни философи Бошковићевој теорији, да она није у стању, једну од битних особина материје лењивост да протумачи. Исти писац за ову теорију вели, да се има сматрати као математична Фикција слична Амперовој и Гаусовој, којима се тумачи статички електрицитет. Главно је да се Бошковићевом теоријом служе сви Физичари данас за тумачење тако званих Феномена у етерској средини (1троп(1егаМИа). По другој хипотези материја се не састоји нз изолираних атома. По Томзону, ако се пође, од континуирне, хетерегоне материје, онда бисемогле лакше протумачити особине, које се приписују молекуларним силама, па и самој тежи. По трећој хинотези, која је и најновијег порекла, атоми су представљени у облику вихора (\<У1г1>е1 атоме). Овај атом није чврст као Л.укрнцијев, али се не може делити; сваки вихорски кончић (>Уп'1зе11ас1еп) у једном савршеном Флуиду јесте прави атом. Стара идеја о материји заснована је на кретању чврстих тела а најновија на кретању течности (Хелмхолц). Са овим гледиштем завршујем расправу о радовима Р. Бошковића.