Prosvetni glasnik
50
ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
у ких лрибива од земље креиос сва ирид ко.јијем све се снебива и тресе. с) Дубравка 1505—1509 Ход', од иира боже, ходи, игре миле с нами води, здружи, сједини под нјесни медене ове љувене. Најзад, неке строФе Гундулић је употребљавао као рефрен, и то тако да се тада понавља и њихов текст (упор. Проз. 537. 938. Дубр271. 1505), али иначе не стоји ни у каквој метричкој вези са строФажа после којих долазе. Метричку везу налазимо само у кору у Аријадни у I. 2 (ст. 728—775), где додази прво рефрен, за тим три пут алтернира по једна строФа и реФрен; ту .је, дакле, строФа с реФреном тако спојена да се пос.аедњи.стих строФе ритмује са првим стихом реФрена. Слично нешто има и у кору у Аријадни 1733—1767, где су пет љегових строФа међусобно тако спојени да се део последаи стих једне строФе понавља као први у идућој. Оетаје нам још, у погледу Гундулићевих строФа, да одговоримо на питање шта треба ту сматрати као новину којује он увео. Најглавније строФе, наиме строФе од 2 дванаестерца, и од 4 осмерца (са оба слика), Гундулић је, без промене, примио од старијих дубровачких песника, а строФу од 6 осмераца, у којој је написано најосећајније Гундулићево дело, његове Сузе сина разметнога — бар по облику у коме је у то.ј песми треба сматрати као самосталан Гундулићев продукат. Већ су старији писци, свакако, правили строФе са више од4 осмерца; специјално строФе од 6 осмераца има и М. Држић, а још више Наљешковић, први у једном кору његова Посветилишта (81ап р13С1 VII, 479. 480), а други у једној побожној песми, у једној покладној песми и у неколико корова у својим комедијама (81ап рјес! У. 116.161.198.206. 226.). Али те секстине оба драматичара XVI века разликују се битно од Гундулићевих; понајпре. употребљене су у песмама одређенима за певање (које су се зацело и певале), с тога, код Држића и Наљешковића, иза сваке строФе долази реФрен од више слогова, који је са самом строФом спојен једнаким сликом последњега стиха у строФИ и првога стиха у реФрену; друго, слик је са свим друкчији: код Држића (у осталом код њега има само 2 такве строФе !) је аЂаЂас, к код Наљешковића у песми на стр. 116 аЂЂаас, али иначе аЂаЂЂс. Секстину у Сузама налазимо тек у једној љубавној песми мало старијега савременика Гундулићевог, Ораццја Мажибрадића (8ип р1зс1 XI. 176.