Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

аалдо), и једну жену (Дијана, одн. Армида): човек говори у гломазном дванаестерцу, 1 а жена у лаком осмерцу! Али у великим драмама ствар је много заплетенија, но види се на први поглед да је — као што смо горе приметили — њихова полиметрија угледање на полиметрију талијанске мелодраме, којаје, почетком XVII века, релативну простоту метричког облика у старијој драми (изражену и у дубровачким драмским делима XVI века) заменила разноврсношћу метричког облика у лирским партијама. Као што је, дакле, у талијанским мелодрамама дијалог (ре1 У штампаним издањима, којасуоваизрађенаио дубровачком од 1837. год. штампано једодуше место дванаестерда ио два шестерца; а,1ије Гундулић зацело напасао обичне дванаестерце, које је за тиш посдедњи преписивач (нли први издавач?) на тај начин хтео приближити обичним осмерцима. Том ћу приликом напоменути да мп не изгледа тако сигурно да су те две драме фрагменти, као што се обично обележавају: то ми се чини невероватним особито за Дијаиу! Шта би могло ту да буде пред њом или иза ње? Вогиња, заљубљења у Ендимијона, силази са Олимпа, даје израза својој љубави пред заспалим младићем, буди га пољупцем, после чега се овај, изненада пробуђен, с иочетка држн прилично хладно, али кад боље отвори очи и види ко тражи његову љубав, тада одустаје од сваког отпора и жели да буде »сдуга« лепе богиње. Мени се чини да је овде цео мит исцрпљеи и радња свршена. Имамо, дакле, посла само са једном драмском сценом која никада није ни хтела да буде читава драма. То је мање поуздано код Армиде, јер овде заиста имамо само свршетак односне епизоде код Таса: на смрт решена Армида тужи се на своју несрећну судбину. али кад хтеде да себи зада смртни ударац, појави се Риналдо, задржи јој руку и увери је о својој љубави, тако да се Армида помири с њиме и животом. Да се од Армиде даје иачинити читава драма, то је спепијалио и у српскохрватској литератури показао Палмотић са својом Армидом, у којој није обрађена цела грађа из Таса. Али што ме уверава да Гундулићева Армида и његова Дијана нису Фрагменти, него просте али потпуне драмске сцене, јесте тај Факат што нп у једној ни у другој нема кора: а кад би смо у та два комада имали само свршетак какве веће драме, тада би зацело била на завршетку облигатна корска песма, и у опште би у последњој сдени — као што је то иначе редовно у драмама XVII века, а специјално и у Гундулићевој Лрозерпини и Дубравци — била читава поворка лица, а ие само два. С тога сам уверен да нам се и Гундулићева Армида сачувала потпуна, шта више мислим да су можда још многе од изгубљених Гундулићевих драма (или чак све!) биле какве просте сцене, а то би нам тада, делимично, објашњавало зашто су се изгубиле. У осталом, Гундулићева Армида није оригинално дело, негоје превод; треба само узети &егиза1ешше 1Љега4а и одмах ће човек видети да је Гундулић, из последње сцене епизоде о Армиди у XX певању, речи које говоре Армида и Риналдо, са свим просто, реченицу ио реченицу, преводио, а сам је додао прву строфу која објашњава еитуацију, и стих 49—56, којпм Риналдо задржава Армидину руку, а о томе се код Таса само прпповеда. А иначе су ст. 5—48 код Гундудића преведени из Таса ст. 981 до 1000, ст. 57—104 из ст. 1041—1064, ст. 105—124 из ст. 1070—1076, и, најзад, ст. 125—128 из ст. 1087—1088. Али је карактеристично за Гундулића да је после ст. 48 изоставио читаву једну отаву (ст. 1001—1008), где Армида прети неверном Риналду, да ће га и из подземног света гонити својом мржњом; исто тако (после ст. 124) није превео пет стихова оригинала (ст. 1076—1080), у којима Риналдо изјављује жељу да Армида пређе у хришћанство. Алијејожвише карактеристично да историчар дубровачке драме није препознао ту најближу везу између Гундулићеве и Тасове Армиде, ма да је приметио да је Гундулићев свршетав. епизоде о Армиди.