Prosvetni glasnik

5*

НАУКА И НАСТАВА

67

лречишћено у педагошко-психолошкој књижевности, али се ипак дидактичари већег гласа с.гажу у гдавноме с мишљењем енглеског ФилосоФа Ми.ва, да апстрактни бројеви сами за себе ништа не вреде, већ да се они морају односити на стварност. Отуда предавање рачунског градива треба вршити у вези са стварношћу. С тога рачунска настава ваља пре свега да буде очигледна. Схватање кодичина бива поступно: најпре долазе конкретни бројеви, где је кодичина везана за одређени број ствари, сталан иди променљив, па онда замишљене кодичине ствари, а најпосде апстрактне кодичине. 1 Први, дакде, ступањ обухвата очигдедно рачунање на предметима. и рачунским справама; други рачунање с предметима, који се замишљају, који не поддежу дечјем чудном опажању; трећи је пак ступањ чисто апстрактно рачунање с бројевима са применом. Према овоме у рачунању разликујемо три ступња: а) увођење у рачунску наставу иди појимање бројева, б) рачунску подобност, и в) примењено рачунање. А. Појимање бројева. Област увођења у рачунску наставу обухвата појимање бројева и њихових одношаја на основи разноврсне очигдедности, чију смо поступност напред изложили. За поступност пак у погдеду прелажења бројева постоје три мишљења: 1. По првом се мишљењу прелази поступно сваки нови број за себе и изучава у све четири врсте рачунања, усмено па писмено, а у вези с лретходнима. Ово је у суштини метода Грубеова, од које се одступа само у толико. што се доцније прелазе поједине групе бројева, тако, да се на крају стотине за методске јединице узимљу целе десетице, на крају хиљаде целе стотине, а у великом опсегу бројева по неколико стотина, целе хиљаде па и десетице хиљада. 2. По другом се мишљењу у цедом опсегу бројева за поједине разреде (20, 100, 1000 и даље) прелази свака врста рачунања засебно с поступношћу у погдеду тешкоћа рачунских операција. Овај је начин, који је заступао Хенчед, основа Поповићевих рачуница, изузимајући рад с првом десетицом, који се у гдавном приближује првом начину, док је г. Миодраговић за обраду баш прве десетице уевојио принцип овог начина. 3. Трећи је начин комбинација првога и другога, новијег и старог начина, и по њему се предазе све четири врсте рачунања у почетку с дакшим — округлим, а доцније и с тежим бројевима: чистим хиљадала. хиљадама и стотинама и т. д. Највише је заступљен у нашим шкодама други начин, а томе иду на руку усмени и писмени део шкодске рачунице. Браниоци старе методе,

1 Д-р В. Бакпћ, Општа Педагогпка, стр. 136.