Prosvetni glasnik

68

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

којих има не само међу старијим већ и међу млађим учитељима, надазе: 1. да је лакше савлађипати рачунске тешкоће једне врсте рачунања на делој скали бројева него се борити са све четири врсте; 2. да је већи опсег бројева у једноме виду згоднији за састављање разноврсних задатака, него ли мањи опсег бројева у сва четири вида, и 3. да је бржи и лакши рад но овоме начину и нарочито пробитачан за четири разредне школе, где има мање времена за рад. Ну ово мишљење није оправдано. Старом се методом греши о начедо поступности. Њоме се врло брзо, непоступно долази до великих и за појимање тешких количина. Јер није довољно да се по имену зна за број 950, који са своје „округдине" изгледа лак, већ треба да се појми суштина овога броја, а тога не може битп без извесне генезе и градације бројева. Осим тога овим се путем површно обради рачунско градиво, а дељење обично остане необрађено. Због тога учениди доцније рамљу у овоме виду рачунања и обично не накнаде оно, штојераније изгубљено. Још ако усдед зараза буде прекида у раду, онда се не сврши ни множење, што води понављању, преоптерећивању у старијим разредима. Ресултат је оваквог рада: слабијп успех, наставне тешкоће и готово никакав рачунски интерес. Нови је начин бољи како с васпитног, тако и с практичног гледпшта. „Иостуиност је — по г. д-ру В. Бакићу — кад се у настави иде ступањ по ступањ, или корак за кораком; с најниже степенице корача се на најближу степеницу изнад ње, и тако се подагано пење на више." А најнижа је степеница рачунско знање, које нам деца у школу донесу. Та рачунска клица има у себи четвороструки корен: основу за сва четири вида рачунања. Дечје рачунско знање, дакле у доба кад ступе у тпколу, састоји се из четири елемента, а не из једнога. И оно дете, које једва, зна шта је два, а то су обично деца слабијега рачунскога дара, имало је приллке на дому своме да сабере I и 1, да одузме 1 од 2, да подели 2 или 3 јабуке с братићем или сестрицама, па и да добије од кога свога у 2 или 3 маха по 1 орах или чега другог. Ту је клицу дужна школа да развије развојним методом, да је залије новим рачунским представама и појмовима, али никако не сме да напусти њен корен, не сме да га онакази, радећи у једном виду и у неприродном скоку бројева. С тога је стари начин прелажења бројева и видова неприродан пут, који се коси не само са психолошким, већ и са физичким законима. Ко је још подизао један зид на каквој згради а три у темељу нануштао. Не, то није нико чинио. Па кад је тако у обичном животу, опда друкчије не сме бити ни у рачунској насгави, чији едементи морају стајати у најјачој органској вези, која се свакодневно опажа у практици. Каквог ће интереса бити у ученика за овим предметом, кад се месецима ради само у једноме виду? Без сумње никаквог. А кад нема интереса да се рачунско знање, макар у најмањем опсегу бројева примени, онда је оно