Prosvetni glasnik

НАУЕА И НАСТАВА

197

новимо да курс учења у класичиој и реалној школи подједнако траје, и кад заведемо да завршни испити буду подједнаки за све, при чему ће код једних знање кдасичних језика код других бити замењено опширнијим знањем тачних наука и нових језика — онда ја не видим разлоге за одржавање ма какве било неједнакости (разлике) и са правног гледишта. Сви који су достојни матуре, треба да се користе подједнаким правима. „Разуме се да извесне гране виших наука остају неприступачне некојим матурантима према њиховом средњем образовању. Онај који се није занимао грчким језиком неће ступати на филолошки Факултет да добије одговарајући учени степен. Но исто тако потпуно излишно је забрањивати таком младићу приступ на филолошки Факултет да доби.је одговарајући учени степен. Ако би такав студент ступио на Факултет књижевности (Дев 1еШ'еб) из тога се може закључити даје он приватно научио грчки језик. Због тога би било неоправдано сметати му даиспуни своју жељу. У осталом такви изузетди биће ретки, и треба им повлађивати. , Ново одељење средње школе. Установивши нормални режим средње школе треба, по мом мишљењу, у средњим школама завести нови курс који ће одговарати потребама друге врсте. „Више првога циклуса, а паралелно с другим, треба установити курс краћи него што је други, и специјалнији по свом програму. За основ његова програма биће и овде нови језици и тачне науке, које ће се изучавати поглавито с гледишта њихове примене у животу. Ово одељење, као и ирви циклус старих језика, треба да спрема младе људе за практични рад, но свакојако, снрема у овом новом курсу треба да носи специјалнији карактер. „Нови курс не треба заводити свуда, него само тамо где се за њ појави потреба. Он мора бити еластичан и допуштати веће варијације. Програме за овај нови курс треба да саставе окружни одбори, а да их, по том, одобри министар народне просвете". Таква је главна садржина отвореног иисма министра народне просвете председнику парламентске комисије за средње образовање. Сад нам остаје да наведемо у изводу „предлоге министра нар. просвете, који је усвојида и комисија за средње образовање", пошто је у тим предлозима готово Формулисан министров план за реФорму средње школе, који је поднесен и парламенту на одобрење. Као и до сад, ми ћемо се и овде задржати само на оном делу овог предлога,, који се тиче најважнијег и најинтересантнијег питања, а то је питањо о учењу у пројектованој новој школи. „Средње образовање треба да буде постављено у склад са основним образовањем, и да буде продужење основне школе са четворогодишњим курсом.