Prosvetni glasnik

236

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

едектрину у наедектрисаних тела. У погледу пак на радиумове светлеће зраке, можемо рећи, да се они по својој природи не разликују ни у чем од видљивих зракова, какве растурају ФОСФорссцишућа и Флуоресцишућа тела у опште. У једном и у другом елучају дешава се прерушавање тамних зракова у светлеће. Али сва јачина као и сва особитост бекерелових зракова, нарочито невидљивих, које испушта радиум под утицајем његове зрачне активности, рекли бисмо да му је својствена од „искони". Ово само прерушавање тамних рентгенових или бексрелових зракова у светлеће није тепшо схватити; треба само да претпоставимо, да они првн под утицајем материјалних честица ФОСФоресцишућих или Флуоресцишућих тела задоцњавају. успоравају своја кретања, или што је једно исто изазивају у ФосФоресцишућих тела (ако узмемо, у етару, находећи се молекили тих тела) много слабија кретања. На тај начин исто онако, као што и тамни ултра-љубичасти зраци сунчана спектра постају светлећи, када њихова покретања почну застајати, тако исто и у овом случају о коме је реч: рентгенови и бекерелови зраци одликују се необично брзим покретима таласова ново откривеног облика зрачне енергије, не могу се опазити непосредно нашим органом вида и стога ми не можемо да видимо у тај мах ни рентгенове ни бекерелове зраке. Али та колебања успоравају материјалне честице ФОСФОресцишућих и Флуоресцшпућих тела; затим се могу видети након прерушавања у светлеће зраке. Свакако угод таким прерушавањем рентгенови и бекерелови зраци губе своје карактеристичне особитости, које смо нанред поменули, а то нас поново доводи до закључка о зависности даних посамитих својстава нова облика зрачне енергије, која поглавито потичу од брзине вибрирања са каком се тај облик зрачне енергије распростире у опште. Уз ова посамита својства, као и она напред поменута, треба имати на уму још једну изразиту појаву, која у необичној прегледностп илуст РУЈе јачину тога новог облика зрачне енергије. 0 тој појави није се ништа знало све до открића елемента радиума. Овде имамо у виду ону познату нам снособност радиума о којој је била реч у I делу ове расправе, а наиме, да овај пови елеменат може да преноси своју зрачну активност на свако друго тело, са којим дође у ближи додир или, другим речима, да га снабде својим посамитим својством. Ако је то тело металично, ако ли је дрво, живо ткање, напоследак ма каква течност или гасовито тело — све једно, оно ће ипак добити за неко неодређено време особину зрачне активности, која је битна само радиуму и постаће као и овај активно, т. ј. испуштаће тамне бекерелове зраке, који пролазе кроз непровидна тела, и који делају на осетну ФотограФску плочицу, који обарају електрину, изазивају светљење