Prosvetni glasnik

326

ПРОСВЕТНИ Г.1АСННК

и ФОТограФије може да нађе себи лестанде међу онила који зарађују свој насушни хлеб, а вештак за натнисе ( 9 Фирмописац в ) може увек да има посла (Само би ми и ље.чу ставиди погодбу да је добар цртач и да има бар најосновнијих појмова о лепоти. те да не бисмо чак и усред лрестонице гледали и сувише много неестетичних натписа и реклама на зидовима и таблама). Сваки дан впдимо како се људи у своме огласу и реклами користе цртежем и сликом. Врло подесно средство и за публику чија се пажња тиме привлачи и забавља, и за онога коме је у интересу да ту пажњу изазове. „Крупнији- огласници врло много ллаћају за лепе и досетљиве плакате (огласне вињете), — али зато их наручују код правих вештака, међу којима су многи и чувени управо као плакатисте. Приређују се и изложбе (једна је била веК и у Загребу), модерних плаката, уметнички израђених и по замисли и по извођењу. 0 изложби аматерских фотограФија овде у Београду, имали смо прилике први пут да видимо нашу уметничку огласну вињету (израдио ју је Мурат). У модним журналима често пута женскиње израђује оне многобројне цртеже, скице, мустре, шаблоне за разјашњење предмета, и сваки им се цртеж плаћа ио квадратном сантиметру. Ти су листови врло распрострти у нашем женском свету, иошто ми немамо својих, те да се успешно и надмећу са њима. Цртање је веле добило име мсђународног језика; и кад би ушло у све друштвене редсве, брже би се и темељније саопштавале многе идеје и мисли. Свакоме .је оно данас потребно, и наставнику и ђаку, занатлији и чиновнику, адвокату и оФициру, па чак и сељаку. Без њега не може да буде ни лекар, ни природњак, ни нравник. „Адвокати се, на лример, жале како у документима не разумеју цртеже грађевина, теренске скице, нацрте механизама итд.\ јер не умеју да читају цртеж или слику. Из простог искуства (у школи, животу) знамо, да један згодан цртеж или слика, или само неколико црта, могу хиљаде ствари много боље да представе него какав опис или причање; и уз то да појачају интерес. У читанкама за учење туђих језика се на сваком другом месту текст поткрепљује и оживљава карактеристичним илустрацијама, како би ученик добио што потпунији појам о дотичном народу и његовој -земљи. Те су читанке врло лепа новина за наставу језика. Цртеж много шта разјасни, али је често у њему једини могућан начин да се о чему добије јасна и тачна представа. Нека наставник умедне деци најбоље да опише једну биљку, животињу, нека им предетави рељеФ предела и земље, — али тек поптто им то и нацртано покаже и објасни, онда све то у дечјој машти и памети добије вернију и тачнију слику; разуме се, ако им се то не може и не мора још очигледније и стварно да покаже. Ако се стара да им разјасни како ће од омотача једне коцке, призме, да саставе геометриско тело, — ствар се одмах боље схвати ако