Prosvetni glasnik

327

им уз то омотач и нацрта. 'Бацн виших школа помоћу некодико црта нредставе и забележе неку ствар брже, краће и потпуније него ш описима, чак је не морају ни опиеивати; скица и цртеж каквих органа, склопа костију, микроскопски увеличаног инсекта, справе, машннерије итд. увек ће им помоћи пре и дакше него сам текст. Исто тако и у женскоме је раду каткад сувишан сваки опис, кад је при руци добра скица неког објекта, а понекад се посао може извести само по цртежу. И у основној школи цртање користи свакоме предмету. „И сам ђак, правплно упућен у цртање учиће лакше, с већим разумевањем и вољом, сваки предмет, пошто ће му разумевање и умење графичког представљања много помагати". 3. Умети нешто нацртати, најзад, леиа је ствар, и свакоме чини задовољство; али умети цртеж читати и разумети, важно је у сваком погледу и за сваки рад. Цртање је граФичка писменост. Видели смо већ из наших навода да постаје готово неизбежно умети се послужити насликаном речи за многу ствар; а за толико сваки може да се у цртању извежба, није ту у питању дар. Довољно је истицано, да је цртање и као настава педагошки важно. Помиње се, да цртање изоштрава вид, око вежба у посматрању и поређењу, вежба руку, васпитава навике за ред, чистоту, пажњу, стрпљење, тачност, буди и развија естетско осећање и укус, усађује клице за добро и лепо, развија вољу и умешност у самосталном стварању итд. Зна се, да је од велике номоћи сваком предмету у школи. Све се зна, па опет се основој настави цртања не чини та љубав, да јој се бар „по програму" одржава одређено место у школи. Ван школе (у кући, асивоту) опет од свих лепих вештина цртање понајмање има среће. Врло су нам ретки дилетанти ове лепе вештине; ње је уопште мало у опширној области дилетантизма (који је, међутим, у осталоме свету врло распрострањен, те га се сад већ и боје и осуђују га, што свакако није оправдано). Основна је настава цртања за вештину и уметност то, што је азбука за читање и писање. У нижој школи бог зна какве стварне користи од те азбуке не могу се одмах увидети а ни имати; настава је ту још толико елементарна да се то не може ни очекивати. Непознаваоцу пак није ни појмљиво колико се њоме добија, њена широка и бледа скица није му довољна. Али то не треба да буде код наставника. Он би могао да зпа шта вреди цртање као наставно средство, — а тиме је речено све. У томе је изразу уједно требала да буде садржина ове треће тачке; али кад се тачније узме, он садржи и прве две; и кад се од ове треће пође ка првој онда је општи закључак лако извести. Сме се рећи да је цртање један од важнијих предмета у школи, а никако не споредан, како га схваћамо и ми и наши ђаци. Каже се да је цртање „врло важно за иителктуално, етичко, естетичко васпи-