Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

527

цветне омотаче, зелене боје, која не пада тако у очи. И за то се за ове биљке и вели, да имају само дветове, али немају дветове такве, који представљају оно што у обичном животу цвећем зовемо. Еао што ћемо наскоро видети оне биљке којима инсекти при опдођавању помажу, имају цветне омотаче велике, депе, живо обојене, у кратко имају оно, што у обичном животу цвећем зовемо. Дакле, овим малим цветним омотачима олакшан је посао оплођавања помоћу ветра, а врло је чест случај да код ових ветром оплодних биљака цветнога омотача — чаше и крунице нема, и очевидно кад цветнога омотача никако нема, да је укрштање ветром још више олакшано. И на основу овога што рекосмо као пето прави.ш за ове биљке може се поставити: ветром оплодне биљке одликују се нарочито тиме, што имају цветне омотаче врло мале, који не покривају прашнике и жиг тучков, а врло често од тих цветних омотача има само један који одговара чаши или их никако и нема. 6). Ми смо напред поменули да се именом дводоме биљке називају оне биљке, које имају само нрашнике у цветовима на једном стаблу (јединки), а на другом опет стаблу само цветове с тучковима, тј. једно стабло са мушким а друго само са женскнм цветовима. Код тих дводомих биљака искључена је свака могућносг да може бити самооплођењп. Оплођавање је једино могуће укрштањем цветова два стабла а то бива помоћу ветра, пренашањем цветнога праха «з цветова мушкога стабла (са прашницима) на цветове женскога стабла (са тучковима). Ми смо напоменули, да се ветром оплодне биљке одликују у оиште богатством цветнога праха, а тиме се нарочито одликују дводоме биљке. Из овога посматрања извешћемо као шесто правило: да многе дводоме биљке спадају у ову групу биљака, којима ветар при оплођавању помаже и да оне производе велику количину цветнога праха. 7). На послетку ове ветром оплодне биљке било да имају потнуне мушко-женске цветове (са прашницима и тучковима), било да спадају у једнодоме биљке: уједним цветовима само прашници, а у другима само тучкови — одликују се још тиме што у њих прашници и тучкови неједновремено цветају тј. прантници и тучкови не достижу једновремено до потпунога развића — сазревања. Иојмљиво је само по себи да је овим неједновременим цветањем прашника и тучкова самооплођење савршено онемогућено, и да је једино могуће путем укрштања цветова разних стабала (јединки) једнога цвета са стабла са зрелим прашницима и другога цвета са другога стабла са зрелим тучковима. Нод изразом цветања разуме се код праганика онај ступањ њиховога развића, кад се прашне кесице отварају, пуцају и цветни ирах истурају. Код тучка пак каже се да је у цветању, кад је дошао до тога ступња развића, да је способан да прима цветни прах жигом и одатле да га спроведе у плодник. Тек у то време цветања тучка и развијају се на жигу оне длаке и она лепљива течност што рекосмо да је једна