Prosvetni glasnik

СДУЖББНИ ДЕО

561

часа дневно; од 23. Фебруара до краја школске године употребио је на тај поеао бллзу 50 радних дана. За то је време научио 18 младића читати, писати, рачунати (писмено до 1000); осим тога дао им је најпотребније поуке из науке хришћанске и пољске привреде. Ја сам, приликом свога главног прегледа школа, испитао и ученике те школе и одушевљавао сам се лепим успехом који је за кратко време постигнут био, али још више великим интересовањем за учељем које су показивали ти самосвесни ученици. Скоро су свн редовно походили часове до краја школске године. Пошто сам ја изненадно дошао у Риљац, могао сам испитати само оне младиће које је учитељ могао искуиити на брзу руку. Кад су њихови одсутни другови, после мога одласка, сазнали за то, нису се могли уздржати већ су сутра дан дошли за мном у школу у којој сам вршио преглед и молили ме да их испитам, што сам ја и учпнио. Тако сам испитао све младиће. Осим тога, по свршетку школске године, послати су ми и љихови писмени радови, те сам тако могао свострано оценити успех г. Милосављевићевог добровољног рада". Пошто је г. Милосављевић овај посао радио не ради какве материјалне награде већ једино из чисте љубави ка просвећењу српске омладине, то Министарство нросвете сматра за пријатну дужност да овим путем похвали г. Милосављевића за његов племенити и истински рад на народном просвећивању. Из канцеларије министарства просвете и црквених послова,. 1 октобра 1903 год., у Београду. ПБр. 11998.