Prosvetni glasnik

602

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

мањи размак између редова, 3 мм. Што год су слова крупнија, тим се мора сразмерио новећавати и размак. Дужина редова игра исто тако велику улогу при читан.у као и штампа. Мислило се да што год су дужи редови, да је лакше и брже читати, док се није на пракси показало обратно тј. да се очи пре заморе читајући дугачке редове него кратке. Што год су дужи редови очи морају да се јаче окрећу у страну, другим речима, очни мишићи морају да се јаче напрежу што ће, разуме се, проузроковати бржи умор истих. Ири краћим редовима покрети очију у десно и у лево незнатни су. Редови не би требали да буду дужи од 90—100 мм. и тек у крајње ретким случајима могли би се допустити редови од 100—110 мм. дужине. Број слова у реду од 90 мм. не сме бити већи од 60. Кпиге за читање морају бити штамаане ио извесним иравилима: најмања висина слова која се може доиустити, треба да је 1'5 мм., иростор између редова 2'5 мм., најмања дебљина 0'25 мм., најмањи иростор између иојединих слова 0'75 мм. ПајвеКа дужина редова 100 мм. и на аослетку највеЛи број слова у реду 60. Све књиге треба да имају што већи празан простор са стране. Најбоље је за штампу и рад у опште употребљавати чисту белу хартију и писати на њој дрним мастилом. Неки су препоручивали да је боља за рад обојена хартија, али како се тада губи много у јачини осветљења, то су они издвојили све оне боје које се находе близу љубичасте и нрепоручили жућкасту боју као иајнодеснију. Да је ово мишљење са свим погрешно, сваки се може уверити, ако ма и кратко време буде нисао на жутој хартији. Многи ће се од читалаца упитати какви су разлози руководили поједине да траже обојену хартију? Ми ћемо им на то дати кратак одговор. Наше око није потпуно ахроматично, тј. бели зради који спреда у око улазе, поред тога што се преламају у њему, они се и распадају на познатих нам седам боја, које на дну ока образују обојен прстен; да не би тога било, било је мишљење неких да употребе најсветлију боју у спектруму тј. жуту која се не може да разложи на саставне делове. Зради од жуте хартије не дају на дну ока разнобојног прстена, али зато при раду на жутој хартији, услед рђавог контраста (разлике) између слова и хартије, умор очију наступа брже и то много брже него при раду на белој хартији. Ми никада, гледајући на белу хартију, не примећујемо физичко недостатке нашег ока у погледу разлагања беле светлости, с тога нам није ни потребно ради такве ситниде доводити очи до друге крајности и терати их на рад при много тешким условима. Хартија за рад треба да је бела, што је беља то је боља. ГГри дугом гледању на жуту хартију наше се очи заморавају врло брзо, поред тога, сви предмети, које додније носматрамо, изгледају нам плавичасти. Хартија мора бити свуд подједнаке дебљине, на дебелој хартији штампа је много разговетнија. Хартија не сме да се скроз прозире, она треба^а је не-