Prosvetni glasnik

НАУКА И НЛСТАВА

603

прозрачна. Све што се пише илп штампа на једној страни, не сме се провидети на другој, јер ће се иначе знатно смааити јасноћа саме штампе. Тако звана пенџерлија, тј. хартија која је врл.0 прозрачна и која се у старо доба употребљавала место прозорских стакада, гради се махом од дрвета, док се дебља хартија гради од вунених крпа и остатака платна. У данашње доба прави се хартија и од једног и од другог материјада. Што је више у хартији дрвета, тим ће се она вепма прозирати и обратно, хартија за штампаве књига и за шгсање у опште, не сме бити тања од 0*075 мм., она треба да је доста чврста, подједнако дебела и да садржи у себи што мање дрвета, поред тога треба да је еатинирана, без сјаја, и да је свуд равномерно бела.

УВОД У ИСТОРИЈУ ШРОГ ИСТОКА КДРЈЕЈЕВ

(СВРШЕТАК) IV ГеограФСки и етнолошки услови иеторије Истока Земљиште и клима пајстаријих културних области. — Њихова удаљеност једне од друге. — Историска старост хамитске, кумитске и туранске расе. — Мешање раса. — Настуаање семитске расе. — Азијски Аријевци. — Улога и еудоа аојединих раса у историји. — Једна од иримена теорије раса на факте историје. — Оишти закључак На једном месту свог знаменитог дела вели Бекл. „у Азији је цивилизација била ограничена увек на ону иространу област, где је пдодно наносно земљиште осигуравало човеку потребну кодичину богастава, без којега не може почети умни развитак. Та огромна обдаст простире се с мадим прекидима од источне стране јужне Хине до западних граница Маде Азије, Финикије и Падестине". Изневши непогодне усдове за кудтурни живот земаља на северу од те обдасти као што је Аравија и цела северна Африка, ингдески историк продужује: „цео источни крај афричке пустиње наквашен је водама Нида, чији талог покрива пешчано земљиште пдодним сдојевима и тим труд добија обидну, ванредну награду" и утом Бекдивиди узрок тога што је „уска додина Нила посталаместо рођења египатске цивидизације". Општи закључак из тога овакав је „у Азији и у Африци узрок цивидизације бида је пдодност земљишта, које је доносидо обидне жетве, а у Европи тај узрок био је сретнија кдима која је постицала на напорнији рад. У првом случају резудтат зависи од односа између земљишта и његових производа т. ј. од простог дедовања једног дела спољне природе на други, а у другом од односа између кдиме и радника т. ј. од упдива спољне природе не на саму себе него на човека.