Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

607

лико очувало и посл.е — туранско шшме, и Персију где су тако исто живеда туранска и кушитска пдемена. Обе те гране Аријеваца прибдижиле су се историји, коју су почели народи других раса, кад су већ приступили изради сопствених цивилизација, као што су Фригиска и тројанска у Малој Азији и религиозна култура Иранаца, позната под именом маздеизма. У данашње време утврђено је ван сваке сумње да су до свог упада у Иран Миђани и Персијанци чинили с трећом азиском граном Аријеваца, која се доцније населила у области Инда и Ганга, једаи народ, који је првобитно живео у изворима Окса (Аму-Дарја) и већ тамо називао себе ачја т. ј. „племенити", — име које су одржали и Индијанци и Иранци. У то исто време кад су Иранци ушли у састав главног историског света старог доба, Аријевци, који су се упутили у басен Инда и почели ту искорењивати, истискивати или покоравати прастаро кушитско становништво, основали су потпуно самосталну цивилизацију и положили основ засебном историском свету, који дуго време није долазио у додир с другим цивилизованим земљама, док Дарије Хистасп на 5 столећа пре X. није предузео освојење у Пенџабу, где је бнла основана засебна сатрапија персиске монархије, а после два столећа јавља се ту и великн маћедонски освајач Истока. Тако су Аријевци из свог првобитног завичаја у Памиру, раширили се по Азији на про■страно.ј територији, која се протезала од Индије преко Ирана и Јерменске до Мале Азије и у којој су нови дошљаци морали издржати борбу с првобитним становницима туранског и кушитског порекла, оснивачима најстарије цивилизације у Азији. (За утврђење сродства између Индијанаца, Иранаца (Миђана и Персијанаца), Грка, Италијанаца, Келта, Германа, Литаваца и Словена наука дугује упоредној науци о језику, која указује велику помоћ и у испитивању живота прааријеваца.) Да додамо да аријској раси припадају и европски народи, почињући од Грка, који су раније од других ступили на историску позорницу и завршујући литавским племенима којимаје судба одредила почетак историског живота у много доцнија времена. Тај кратки преглед најстарије етнограФије Истока показује да су се Аријевци не само појавпли после Семита и још старијих раса на позорницу историје него су и из области, које су заузели, истиснули нрвобитно туранско и кушитско становништво. За то су границе између ариске и семитске расе, главних у светској историји, остале у старо доба непромењене. Семите и Аријевце назвао сам главним расама у нсторији због тога што су цнвилизације које су основали Хамити, Туранци и Кушити и рано пропале и нису се толико рашириле као што су се још у старо доба рашириле цивилизације Семита и Аријеваца. У том последњем односу до наступања Гимљана у ствари светски народи били су Финичани, који су својом колонизацијом обухватили територију, која је својом величином надмашала егићатско и асирско царство — а 40*