Prosvetni glasnik
608
11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК
за тим Грди који су своју младу цившшзацију раширили на цео стари Исток до, старима мало познате, Индије, не говорећи већ о томе у колико је духовна култура таких народа, као што су Јевреји или Индијанди (да не идемо даље од Азије) била виша од ранијих цивилизација. Некада напредне расе, Хамити, Туранци, Кушити — показале су се доцније заостале, упоређене са Семитима и Аријевцима. Но и од те две више расе — из којих се поглавито и састоји бели сој човека раса. која је раније настала, није играла таку улогу у историји, каква је припала у део раси која се је јавила после других. Сродници Јевреја који су сад расејани по целој земљи и Арављана, којисузатако кратко време деловали у историји у доба ширења ислама, заузимали су у старо. доба односно невелико земљиште и свуда су свој значај уступали Аријевцима; да поменемо само рушење Асирије од Иранаца, успешно суиарништво грчке колонизације са Финичком и победу Рима над Картагом. — „ЈаФет се уселио у шаторе Сима". Али су Семити оставили аријским народима у наслеђе монотеистичке религије; међу Семитима су поникли и мозаизам и хришћанство и ислам, од којих су две последње постале најраширеније универсалне религије. Аријевци владају у историји већ више од 20 столећа, а владавина Семита трајала је око 1500 година. Аријска раса постала је историјска раг ехсеПепсе, што доказује њену већу „даровитост", ма да заосталост и застој многих сувремених азијских Аријеваца с једне стране а с друге тако позно јављање на историјској позорници Германа, Словена и Љиаваца, не допушта нам да све преваге савремене европске цивилизације приписујемо искључиво, једино „аријевству". Сваки почетак по некад и јесте најтежи посао, а почетак у историји нису учинили аријевци, а при том упоређено са свима историским временима аријско време не показује нам се тако значајно. Те примедбе иотребно је имати на уму кад се говори о већој даровитости Аријеваца. Са нитањем о „упливу раса на историју" потребно је у опште бити опрезан, нарочито ако се оно узима и решава као прилог теорије стварним Фактима, да би се ови објаснили урођеним способностима народа, које раси припадају, као што су пре објашњавали готово цео живот овог или оног народа климатским упливима. Међутим један од најварљивијих историско - философских проблема постало је за многе научењаке, нарочито за оне који се баве науком о језику и старом историјом источних народа, појмити особености историје појединих семитских и аријских народа из неких супротности у духовној организацији обе расе. Ја мислим ту на паралеле између семитског и ариског „духа" за које се примери могу наћи у врло многим књигама, на паралеле, које су понекад врло оштроумне и сређоне, али често за своје оштроумље дугују игри речи а за сређеност усиљавању у уопштавању Факата. И најпосле оне ништа не објашњавају пошто у њима остаје неразјашњено једно X—психичке оса-