Prosvetni glasnik

670

ДР00ВЕТНИ ГЛАСНИК

тврдог материјала, да се праве од чатме, којијеначин зидања у овоме крају најјевтинији, а може и од брвна иди бондрука (додме). 3. Да се нареди окружном школском одбору, да из окружног ириреза даје иомоК школским оиштинама и за зидање оваквих школских зграда (До сада је окружни шкодски одбор давао помоћ под условом, да школске зграде морају нотпуно одговарати шкодском плану т.ј. да су од тврдог материјала). 4. Да се оваке школске зграде примају као привренене. 5. Да се нареди, да се од дана, кад се оваква једна нривремена шкодска зграда прими и отвори, уноси сваке године у општински шкодски буџет по 200—300 дин. Да се тај новац марљиво прикупља, и у какав завод на капитадисање даје, док не досгигне суму од 8—10.000 дин. (а то ће бити посде 30 и више година, за које ће време привремене шкодске зграде моћи депо да посдуже) и да се тим новцем посде подигну стадне шкодске зграде. Разуме се, да подизање ових шкода буде без надзора енжењера, јер њихове диЈурне често досежу суме, које поЈедине општине добијају као помоћ од окружног шко^ског одбора, и онда од те помоћп нема никакве вајде. Трећа незгода, која стоји у тесној вези са I. тачком а ко.ју такође морам да поменем јесте невођење рачуна највиших претпостављених вдасти о прикуиљању онштинског шкодског прирера. Познатоје, дамноге шкодсхе општине предвиђају својим буџетима и извесне суме на подизање нових шкодских зграда, и кад би се те суме марљиво прикупљаде, многе би шкодске општине до сада имале стадне шкодске зграде. Међутим са овим се прирезом чини највећа здоуиотреба. Општински и шкодски прирез се не купи по одвојеним рубрнкама, но укупно, и тај се прирез доиста прикупља, ади не троши на оно чему је намењен. Сав прирез што прикупи, троши се најпре на нодмирење општинскнх трошкова (пдате часницима опттинским, дугове и т. д.). Нема ни једног случаја у округу, да часници општински нису изузеди за текући месец своје пдате — а многи и аконтиради — а школи се не даје ни за најпрече иотребе. Познато је пак, да сваке године у свакој онштини остаје извесна сума приреза „иа дугу", што значи, да пропада, јер се не може да напдати и кад се пита председник тих општина, зашто школи није дао прирез, одговара, да овај није наплаћен, већ остао „на дугу'. Дакле онај ирирез, који се напдати, узима онштина, а оно што је на дугу, рачуиају у шкодски прирез, и школе трпе. Међу тим од напдаћеног приреза добра половина нринада шкоди, но г.г. часници сматрају да су пречи од шкоде и подмирују само своје иотребе. Видо је случајева, да је шкодски прирез нотпуно напдаћиван и за ову и прошле 2—3 године, но ипак непредат бдагајнику шкоде. Овим ирирезом, који чешће предази суму од 1000 дин. трговали су поједини председници. Знајући да је тај прирез намењен за подизање нових школа, зна.ш су у исто време, да се том прикупљеном сумом не може почети зидање нове шкоде, и тај су новац улагади у разне трговачке шпекулације . Да би се овим здоунотребама стадо на нут, издата је маса расписа од стране г. г. министра просвете, Финансија, унутрашњих деда и т. д. у којима се наређује најмарљивије нрикупљање приреза и да се од прикупљеног приреза издаје школама сваког месеца једна дванаестина, ади су и ти расписи остали мртво сдово на хартији. Са своје сам стране