Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕ10ПИС

679

округу видео ма и најмање парче мрког угља, које би могло да посдужи као средство за очигледну наставу. Према оваком стању наставних средстава, може се одмах и закључити, са колико је пажње негована очигледна настава. д. Како су употребљавана наставна средства Ова пак здеуда наставна средства употребљавана су доста правилно. Сем рачунаљке, скоро су се сви наставници служили још и дрвцима, пасуљем, писаљкама,, орасима итд. Предавања из земљописа праћена су цртањем сливова или округа на школској табли, а за тим и на цртаћо.ј хартцји као домаћи задаци, иремда се од ових предавања — нарочито о сливовима, није имало велике користи. Ученици су, до душе, научили сливове, и кад је реч о једном сливу, одговарали су одлично, али јасну преставу о природној вези свих сливова, као једној целини, и дан дањи немају сви ученици. Овоме су узрок баш саме мапе по сливовнма, које не престављају целину, но су без реда и свака за се окачене по зиду учионице. Без рељеФне карте Краљевине Србије, не могу се добити тачне преставе о сливовима, а то су и многи наставници приметили. С тога су се неки од њих и паштили, да ма и у неску или дворишту са ученицима праве рељеФне карте. Метарске су мере скоро свуда правилно употребљаване. ђ. Успех нз појединих наставних предмета у главним цртама Еад је реч о успеху из појединих наставних предмета, морам да констатујем, да је успех но разним школама врло разнолик. Приметио сам, да су скоро у свакој школи по један а често и по два предмета одлично разрађени, док код осталих предмета није улаган толики труд. Ово долази по свој прилици отуда, игто и сами наставници не симпатишу подједнако све предмете, но увек имају по једног свог љубимца, кога са нарочитим одушевљењем обрађују. Ну и поред овако разноликог успеха, лако се могло приметити, да је рачуну и српском језику поклоњена најозбнљнија пажња. У оппгге узевпш, наставници основних школа у овом округу разрађивали су скоро све предмете методски. Педагошка знања, која су изнели из наших учитељских школа, примењују врло ревносно. Истицање циља предавања, изазивање сличних представа онима, које ће се изнети пред дух ученички — везивање новога са старим — изношење новога, по могућству очигледног пропитивање, утврђивање итд. итд. све се то изводи тако рећи до ситница, но само са једним недостатком, а тај је што велика већина наставника не може себи да да тачна рачуна, за што баш овако ради, а не друкчије, и за тпто овакав начин рада ваља, а друкчији не ваља, што другим речима зпачи, да им недостаје тачно иознавапе живота душе човечије — психологије, и што не уносе у сва своја иредавапа онолико тоилине, колика је иотребна, да се и на осећапа ученичка утиче. Овај је недостатак, а нарочито последњи у осталом општи код нашег учитељства, и ја им овим не мислим пребацивати. Свакојако нису учитељи криви, што се је, нарочито ранијих година, нредавала психологија врло површно, те је нису ни изучили како ваља и што нису учитељски кандидати упућивани, да психолошка знања при-