Prosvetni glasnik

наука и настава

705

III Година дечјег живота Трећа година, особито њена друга половина, јесте за васпитача |една од најиривлачнијих и најинтересантнијих епоха детињства; а како се детињство сматра за најпривлачније доба човечјег живота, то је онда трећа годнна најиривлачнија година у целом животу човечјем. У другој половини треће године детињство достиже врхунац цветања н лепоте; у то време имамо децу са свима детињству припадајућим прекрасним особинама; то је време без оних недостатака који се одмах нбсле треће године испољавају код деце, и који знатно умањавају привдачност деце. Кад се сравни са двогодишњим дететом, онда су преимућства трогодишњег детета очигдедна: оно влада својим физичким организмом, што за двогодишње није могуће рећи. Трогодишње дете слободно трчи, скаче, пење се, може да издржи доста дугу шетњу, — двогодишње детејошје дадеко од свега тога. Трогодишње дете доста добро нлада способношћу говора, оно је слободно д'а говори готово о свима стварима, много воли да слуша приче других, и само по мало прича; а двогодишње влада тек раздвојеним речима на слогове, и то још врло непотпуно. А ношто се Са раздвојеним речима развија и мишљење, то; у опште, у душевном развићу трогодишње дете у многоме превазилази двогодишње. Кад се унореди са децом старијег доба трогодишње дете такође има над њима важно иреимућство потпуне искрености и праведности, не само да не лалге, него још и не зна шта је то лаж. Реч.обмањивати истина, надази се у речнику трогодишњег детета, али она још нема онај значај који се добија у доцнијем добу; дете само још не обмањује, оно само зна да је казало нешто што није било у ствари, да су га обманули, но зашто јо то учињено, случајно иди хотимице, оно још не зна и таквим питањима не бави се; његовој праведној, искреној души таква питања су још туђа. Трогодишње дете дозвољава лаж само у шади и забави, да би бидо смејања, и да би се учинило неко задовољство себи и другима; никакве особите користи из дозвољене лажи дете лично за себе не тражи. Дечија лаж овога доба јесте само шала, будадаштина, и употребљава се само ради комичног еФекта. А међу тим мало доцније дечија лаж постаје озбиљна лаж, обмана других, за постизавање егоистичких циљева, и тада се дете труди да маскира своју даж, тежи да се покаже • слободним и поштеним. Један пут окусивши слатког, ну забрањеног илода, дете се мами и вара користима опробане лажи и често нада у грех, каљајући своју душу. Дете тада постаје неискрено, лажљиво и од њега бежи чисти и ирекраснн анђео. Да се обратимо ка карактеристици појединих црта душевног развића дечјег у трећој години живота.