Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

141

лако појмити, јер спорт, који јача тело, ономе, који доцкан почне, врло је ретко пријатан (ретко кад доноси задовољства). И за ове ствари треба човек да је васпитан и ко спорт у младости не заволи, доцније му неће никаква задовољства причињавати. „Министар просвете гро® Чаки, нарочито његов секретар тајни саветник Берзевици почели су поклањати веће палгње телесном јачању омладине. Порадише, те стручњаци проучише разне врсте телесног јачања и њихов утицај на тело и дух омладине, па ослањајући се на та посматрања започеше свој рад и у Будим Пешти допустише, да угарски ђаци одрже прву гимнастичку светковину (утакмицу). Од то доба такве су се светковине више нута обављале и тиме је публика почела поклањати више пажње и узимати живља учашћа у снажењу тела. „Школска, гимнастика — ма да врло добро одговара своме циљу, снажењу тела — била то гимнастика на справама или слободНа 1 тешко ће се код нас популарисати, јер је она управо граматика телесног кретања, а граматичка правила ретко налазе одзива код сваког, док међу тим радо читамо какву интересантно написану приповетку. У погледу снажења тела крепка игра и разноврсни спортови одговарају интересантној причи. Међу њима има лирских и романтичких игара у разним варијацијама. Овде спадају старе националне игре, које су нагпи преци играли можда у оно време, када су оружани стрелом ишли у лов, као н.пр. „велика мета"; даље са стране донесено лоптање, н.пр. Тенис и најзад игра, којој су ови редови посвећени, и чије уношење многи ириписују у грех будимпештанском гимнастичком клубу, игра, коју је проФесор Д-р ЈозеФ Ото — каква смелост! — са својим ђацима први играо, која се од тада у једној гимназији негује и до неба уздиже, а у другој се одбацује и која се од свога почетка из године у годину све више шири и сада је свуда радо примљена — то је игра ЕиззћаИ. „„Фусбал" има већ своју сталну публику и где је раније с тешком муком било придобити мали број дечака за „мету", сада јуре на игралиште, не само играчи, већ и публика, која плаћа седишта, као при тркама. И пошто је ова игра у прошлој „сезони" придобила тако рећи сву омладину престонице, учинићемо један достојан посао, ако игру из близа размотримо и тиме се уверимо, да ли се она треба сматрати као једно зло, које као кужна болест све заражује, или има и добре особине, којима се може оправдавати толика љубав према њој. „Игра је свуда позната, да не би било потребно потанко описивање. Ко је пак не познаје, томе препоручујем, да неколико сати посвети игри, посматрајући добре играче, а ја сам унапред убеђен, да ће свакоме пасти на жао, што је и он није знао и играо. Ова је игра између свију игара лоптом најживахнија, најинтересантнија, највећма служи те-

1 Слободна по томе, што ое ради без икаквог оруђа.