Prosvetni glasnik

144 ПР0СВ1ТНН ГЛАСНИК нико радо не игра/ а поред тога бисмо имали једну забрањену игру, коју дечаци радо играју и играће је и поред забране само кад узмогну. „Дужиост је удружења, да се уведе Фусбад за одрасле. Ми желимо да будимпештанско гимнастичко друштво све оне к себи придобије, којв штетно проводе своје слободно време по загушљивим каФанама и касинама и тиме своје тело уништавају! На жалост, изгледи су врло мали за то. Такве снаге нема та игра. Но, васнитајмо будућу генерадију, садашњу омладину на тај начин, да у спортовима, који тело снаже, налази уживања и забаве. За ово је Фусбад врло погодан, јер га дечади врло брзо заволе. „Дакле потребно је, да се школска омладина овој игри научи! Задржимо „Фусбал" у листи здравствених игара, које ученици у одређено време играју. Мора се само обратити пажња, да само здрави ученици суделују у игри, али никако без надзора учитеља гимнастике и увек под његовим предвођењем. Побринимо се за добра игралшпта, јер је и „фусбал" као и свако лоптање на рђавом земљишту опасно. Једном речи треба ову игру организовати као и сваку друштвену игру, онда ће опасност, која је с њом скопчана, врло мала и незнатна бити, а богате, пребогате користи биће изобилне, које ће снажити тело и душу омладини". Мислим да овом чланку не треба коментара, иошто садржава у себи све што се тражи од савременог телесног вежбања. Ништа друго не би требало да чинимо, већ да гредемо овим правцем, оваком извођењу гимнастике, са оваким захтевима, па мислим да не би иогрешили. Ја сам на гимнастици радио у Београду, Нишу и Ерагујевцу, па сам и ја стекао уверење, које и Долингер. Ђаци су се нерадо иривикавали оним радњама, где је крута дисциплина, већ радо би радили оне радње и игре, у којима има више слободе, више лепоте, па следствено више живота, више иолета. Како су се деца осећала радосна, и чисто скачући дочекивала час гимнастике, знајући да ће радити оно, на шта их сама природа гони, што им чини забаве и даје одмора од школског умног замора и дугог школског седења. С тога сам и бирао радње, које би томе одговарале. Би ли се то све постигло војним вежбањима ? Ђаци — велика већина — виших разреда нарочито ђади два последња разреда — кад сам био учитељ гимнастике у крагујевачкој гимназији — не радо би дочекивали свој час гимнастике, јер су иропустили прилику у ранијим годинама, да се систематички вежбају у разним играма, шведској гимнастици. Гимнастика на справама тешко им је ишла, јер би им требало дуго, док би добили ону еластичност, окретност, ону смелост и дрскост, која им је потребна за ову врсту гимна-

1 Шта би се тек рекло за војна вежбања.