Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

159

Било је сдучајева кад је и сама аристократија узимала иницијативу у том покрету индустријадне и трговачке експанзије; таква јој је нарочито бида улога у Коринту. Али, у ошпте, она није хтела да се с тим удружи, због рутине, због презирања рада, због неразумевања еволудије која се вршила, и она је оставила слободно поље нижој класи, која се, искључена из имања земљишта, користи уздржавањем племства да иде тим путем, који му нико није спречавао. Она жудно пође тим путем који јој је био отворен и тамо и она нађ;; богаства. Настаде раднкална трансФормација Грчке: прво трансФормација економска, иошто јеиндустријом, трговином, пловидбом, створен нов избор богаства; за тим друштвена трансФормација, пошто је тим постала нека врста варошке буржоазије, која је заузела средину између класе пдемића и класе сељака, које су једино постојале до тада, раздвојене једна од друге читавом провалом; и најпосле политичка трансФормација, пошто су се грађани одмах осетили доста снажни да отргну власт од олигархије, прво у корист тираније, за тим у корист демократије. Никад се у јелинском свету није појавила промена која би се могла упоредити с овом, а она .је била изазвана појавом или пре развитком једне Форме рада, за који је пре тога Грчка знала само као почетно стање. Владавине ко.је су дошле после олигархије старале су се скоро свуда да изазову напоре у правцу о коме говорим. Није се мислило на то да се брани национална продукција тариФама царине; на граници су биле Фискалне таксе, увек врло умерене (у средњу руку 2 од 100) те нису биле прохибитивне или заштитне мере. Нису внше гледали на то да се уклоне туђи радници; ишли су дотле да су их привлачили обећањем на добру најамницу, кад су радници из своје земље били ретки или невешти. У неким земљама кажњавали су као иреступ бесиосленост сиромаха. Солон је тражио да отац Фамилије кад није имао срестава, научи свога спна једном' занату. Држава је често наређивала велике јавне радове, колико да се да рада занатлијама, толико да се и град улепша, и Периклес се хвалио да је „рагаирио благостање у свима класама". Било јетрговачких уговора који су давали право становницима једног града да слободно извозе нриродне производе какве далеке земље. 11о неки нут та привидегија, место да буде дата свима грађанима без разлике, била је резервисана само-за неколико појединаца. Аристотел говори да један мудар државник не сме пропустити ни једну прилику да не закључи дипломатске споразуме таке врсте. Сва спољња политика Атине била је ногдавито у бризи да тражи на пољу ирве пијаце, и кодоније које је она основала, њене територијалне тековине, поморско царство које је она основала у У столећу пре Христа и које је иокушала да обнови у VI столећу, — све то имадо је за смер да служи интересима индустрије и индустријалне класе, и један савременик примећује