Prosvetni glasnik

166

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

доста друкчијем положају. Ога нису имали никаква права нити икакве нолитичке дужности; они се нису имади ничему да надају од државе, која их је трпела у земљи. Тако њихова радња, место да се умањи, она се само увећавала. У јавним пословима било је у У столећу тодико грађана колико и странаца; у IV столећу бнло их је два пут мање. Странци су заузимали, у области индустријалној и трговачкој, ако не у пољопривредној, место, које су грађани остављали слободно онако нсто као што су некад људи из народа освајали све оне области економије које су племићи презирали. У оба случаја еволуција је била подједнака и њом су управљали услови политичког живота. IV Један корак више учињен на истом путу одвео је социјализму. Ако се под тим именом разуме доктрина која нагони државу да управља својином да би увела социјалну једнакост, није сумњиво да је социјализам у свима временима био .јако цењен код Грка. А. то није ни мало чудно, кад се узме на ум да је држава имала код њих скоро неограничена права. над индивидуом, над њеним добрима, као и над њеном личношћу. Најрадикалнији од оних система који су у вези са тим појмом, то јест комунизам, завео је више ФилосоФа, као што су Платон, Киници и Стојици. Он је имао тако исго много присталица у народу и више комичних песника, трудили су се као и АристоФан, да га исмеју: доказ да је та утопија имала одјека у народу. Али у опште Грци с-у „делили". Никад се код њих није покушало да^се земље једне вароши одрже у неподељености, да би у њима сви грађани заједнички уживали. Ако су неки теоретичари мислили да је апропријација земљишта зло, њих политичари нису слушали. Ови су се стално држали начела нриватне својине и сва њихова тежња ограничавала се на то да се својина пренесе од богатих на сиромахе. Безбројни напади који су чињени против ње у току столећа, имали су за смер не да униште својину, него да је друкчије распореде. Најсмелији револуционари гледали су да изведу само друкчији распоред имања. Наравно да тај смер није био достигнут у пракси. С почетка кад су приступали подели нису се уздржавали да уведу потпуно једнаке делове. За тим нису били ни мало опрезни да спрече да се неједнакост поново не појави. Најзад није бнло ретко да је извршено дело бивало одмах уништено, кад су они који су били опљачкани по ново добијали власт. У кратко, увек се морало почињати из нова. Маса је нарочито тежила да добије земљу, јер је земља била најугледнија и најсолиднија својина, али је волела да има и робова, и новаца и у опште свих покретних ствари. Она је стављала руку на све кад се јављала згодна прилика. По некад су ту плачку нокривали нзгледом легалности. Али најчешће су прибегавали насиљу. Дигне се буна против