Prosvetni glasnik

176

ПРОГВЕТНИ ГЛАСНИК

ватим променама услед почетка дисања. Пдућа се тако брзо раширују, да скоро сасвим покривају осрђе, крајеви постату тупљи, а облик им све мање бива стиснут. Удазак ваздуха мења ткање пдућа, ткање је више ненатегнуто, дакше је, сунђерасто и мање зрнасто; и крв, што од овог часа кружи кроз пдућа утиче и на тежину и на боју плућа. Одношај тежине према телу је скоро двострук према пређашњем (првобитном), а сцециФичка тежина је опет после почетка дисања много мања. Душник, који спаја плућа са гркљаном, још код нерођеног детета је скоро затворен, предњи и стражњи зид су сасвим близу један другога. Малени, заостали простор је испуњен слузи, која се тек дисањем изгони, цев се помало шири, но предњи део још за неко време није конвексан. Растењем детета и хрскавице, што чине гране плућа бивају јаче, те могу јаче да помажу издисање ваздуха, што је за говор нужно. И гркљан, директни орган за произвођење гласа или „тона", врло је замршен механизам; то је склои из хрскавица, те који имаде на девет раздичитих дедова, спојених едастичним кожицама иди гдасницама. Од ових две са особитог свога положаја зовемо правим гдасницама. Кад се говори или пева мишићи гркљана наизменички ове покрећу. Гркљан је на горњем крају душника, где оба органа једна сдузна кожа превлачи. При порођају је гркљан врдо маден и узан, и саразмерно остаје све до мдадићског доба неважан; онда се догађају брзе и чудновате промене, особито код човека, те и адамова, јабука искочи тако јако, да се примећује на гркљану. Језик је испрепдетан из врдо много мишићних вдакана, која теку у различитом правцу, нпр. горњи и доњи језични мишићи су, који покрећу орган горе-доде, а попречна вдакна опет крећу језик постранце. Осим ових имамо мишића, који и споља долазе и раде свој посао; ти су мишићи код нерођеног и новорођеног детета мање више млитави, а јачају тек храном и вежбањем. Слично важи и за усне. Зуби иак, без којих се не могу изговарати зубни гласови, при порођају мањкају сасвим, и ако се први знаци за њихово стварање показују на. седам недеља пре порођаја. Мозак још нерођеног детета је слабо извијуган и гладак је. (Види сдику на 177 стр.). Прва и најранија бразда је Силвијева, која се може приметити већ у трећем месецу претпорођајног доба (в. сд. 2 А). И друге примитивне бразготине се у ово доба појављују, но тек су крајем петог месеца добро развијене; доцније се бразготине појављују петим и шестим месецом. Од ових је прва Родандова или централна бразда. Крајем седмог месеца појављују се скоро све вијуге и бразде великог мозга (в. сл. 2 Б). Посдедње су стражња и доња сдепоочна бразда и масена бразда, што пресеца бразду на рубу мозга.