Prosvetni glasnik

430

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Овде би мож' бити бида нужна. једна напомена. Ове табеде не показују код различитих гласова ред потешкоћа, јер се не назначују погрешну употребу гласова у сразмеру са бројем добрих изговора сваког гласа, него само у сразмеру свих погрешних изговора- Тако изгледа нпр. у првој табели, да је д лакши глас од I), јер је само једанпут погрешно употребљен, а ћ трипута. Но кад се подсетимо на то, да у гомилама речи Ђ педесет пута толико долази колико онда се случај онај сасвим мења. Носматрамо л' ред потешкоћа на овај начи, то је ио мојим опажањима иста у овоме: г, 1, Љ V, к, у, §, сћ, з, ј, е, 1', {, и, д, (Ј, к, §, уг, а, ћ, ас, р. 1). Најтежи је глас г, најлакши ћ. ПриметИти је још, да је по овим табелама погрешан изговор врло чест код двоструких сугласа, а најчешће у оним спајањима истих, која прииадају по РШвапп, групи р1 и рг. Речи као сгеат и ћгасе! скоро увек умукну, а исто су г и 1 заменути са -ге или другим којнм гласом; често опет сасвим иснадну. Даље треба знати, да избор заменика коме тешком гласу бива по главном сугласу предњег или наредног слога. Ово води понављању лакшег гласа према тежем. Дете вели саткее место со!Те, когк место 1'огк или 1а 1о место саћаи!. Ова су понављања многобројна, на се и вештина овдеупотребљаванпр. БеесИеместо ЕсНе (Асћат) и К1§а место ЈНа. Значајно је даље и умножење, у коме се % као заменик тешких гласова — самогласа и сугласа — особито на крају речи употребљава. Дете вели Шге место ИШе (мали), 1тп1е (11п§ег), питзе место <1ппк (пити). Осим горњих табелизираних погрешних изговора нашао сам многе мешовите, погрешне изговоре, које је тешко класиФицирати, као нпр. те(1п1б8 место пнИсте (лек), ћиМу место ћиНоп (дугме), Мап§1е место а ПаЈ1§'е, бкиоје место ехсизе те, пкШе место Иск1е, ра-1а-зо место ра1еп1 1еа1ћег зћаез (патентирате кожне ципеле) и т. д. Ако би хтели да нађемо какав принцип, по коме се развиЈа детињи говор са психолошког гледипгга, то ћемо га по мом мњењу наћи у иреображају, који смо приметили већ врло често. Први (најранији) изражаји новорођенчета или имају малу или никакову психолошку вредност. Ови једноставни изражаји, који се мењају, умножавају и вежу, вежу се постепено док говорни орган потпуно не овлада и не нађе ирикладно средство за изражај мишљења. Ову тврдњу не смемо постави ги само у овом опћем погледу, јер изгледа могуће да можемо приближиом тачношћу пратити нпр. давање гласа од првоботног стања без изражаја до највишег, последњег и на.јизразитијег стања и означити главне степене развитка. Ови степени су као да исти са онима код покретања, и то су имиулзивни, рефлексивни, инстиктивни и иреставни. Први детињи су гласови само спонтан, без воље и преставе изражај уређења снаге за покретања. Ови не почивају на чулном, већ на покретном узроку, и аутоматични су. Иста снага*